Стотине свећа, ко звезда
ка небу зову.
Погледај у небо олтара,
Погледај, човече, прекрсти
да душа одспава
уз молитву ко успаванку.
Нека душа залебди,
Нека поглед заледи,
Да се усна зарумени
од хлеба и вина,
Да се свеће уједине,
Пламен један нека сија.
Да се душе, као једна,
запале и горе,
погледај у небо олтара
и видећеш свете очи,
очи ко прозоре,
уста ко врата
нек се реч уз корак хвата…
Ходи!
Поспи се уљем,
обуци се воском
Полијелеј за круну
да ти накит буде,
да те краси, да те спаси.
Нека поглед заледи,
нека душа залебди
кроз прозоре,
кроз иконе,
кроз облаке саме
да се срце њише,
да се образ дражи;
Кажи, кажи
Да се здраво дише!
Кажи, кажи
Да те чују, Он највише!
Тражи! Даће ти се.
Чувај! Остаће ти.
Моли! Чекаће те
