У времену где је највреднији ресурс управо време, многи родитељи би се одрекли много тога само да више времена проводе са својом децом. Сутра ће у свету и код нас бити обележен Међународни дан породице, основне ћелије друштва и симбола заједнице. Мирко Митровић отац четворо деце и организатор кампова “Први пут с оцем” истиче да се форма породице променила, да је све мање времена за њу због чега сви осећамо патњу и фрустрацију. Kаже да је њему требао камп, заједница где може да буде неко безбедно место, ван комфора да се емотивно повезује с децом, да буде бољи као родитељ. Наглашава да су активности такве да деци на кампу не пада напамет да узму мобилни телефон.
Мирко Митровић истиче да не може да замисли дан без породице, јер је она прва заједница од свих других које ћемо имати касније у животу.
“Породица је ту да нас изгради, да постанемо оно што јесмо и на крају породица је та која нас на овом животном путу дочека и испрати на крају. Kад год је тешко у животу нећемо се обратити прво колеги с посла него неком члану породице. Ми данас то често мало заборавимо, мало смо љути на родитеље, на децу, али кад је тешко онда се то види”, указује Митровић.
Kаже да се у 21. веку променила форма породице, да се односи не мењају, али да је све мање времена за породицу због чега сви осећамо патњу и фрустрацију.
Митровић указује да је њему требао камп, заједница где може да буде неко безбедно место, ван комфора да се емотивно повезује с децом, да буде бољи као родитељ.
“Прво сам испричао пријатељима своју идеју, они су се прикључили, а онда су пријатељи звали пријатеље, и тако се то ширило”, наводи Митровић.
Имају више локација кампова, на планини Маљен, нови камп у месту Дружетић, затим у Источној Србији, на Старој планини, Тари, Kопаонику.
“То буде продужен викенд, а сада је камп био пет дана, пошто мајски празници дозвољавају мало више времена. То је и довољно не треба дуже”, сматра Митровић.
Шта родитељи и деца раде у кампу
Објашњава да се они камповањем измештају у потпуно други свет, у планину где морају да поделе своје улоге да би функционисали. Тако у тим ситуацијама буду три до четири екипе, а деца гледају очеве и мајке који носе те активности.
“Kако функционишу, како се договарају, како кад је тешко, дуне ветар па однесе нешто, падне. Деца имају прилику да виде како су родитељи активни, деле садржаје и то је оно што нам недостаје у свакодневном животу. Очеви све битке воде и губе на послу, дете не може то да види, да се идентификује с очевим победама или падовима. Те информације требају деци, они оца виде кад увече дође и седне испред те-веа, а такав им није никакав узор”, истиче Митровић.
На камповање долазе очеви с децом различитог узраста. Спектар активности је такав да деци не пада напамет да узму мобилни телефон.
Такође имају и разне едукације о томе колико није добро проводити више сати дневно на телефону.
“На крају крајева, ако и то не упали, тамо где идемо нема сигнала”, поручује Митровић.
Извор: РТС