Милош Црњански волео је Италију, чувен је његов путопис „Љубав у Тоскани“. Четвртог новембра та земља му је одала почаст сталном музејском поставком у градићу Сан Вито ал Таљаменто, малом месту у региону Фурланија – Јулијска крајина. Ни датум, ни место нису случајни.

Романописац, преводилац, публициста, аутор позоришних комада и песник, његове „Сеобе“ за српску књижевност представљају што и „Рат и мир“ Достојевског за Русе.

Милош Црњански јесте све то, али му ипак у Србији званично институције никада нису посветиле простор као успомену и почаст.

У подруму Народне библиотеке Србије похрањен је легат Црњанског, завештан тестаментом његове удовице Виде, док је на првом спрату читаонице, у једном углу, изложено неколико његових личних предмета: радни сто и писаћа машина, неколико књига из његове приватне библиотеке те две-три крпене лутке које је супруга Вида шила ради преживљавања у Лондону.

У Макензијевој улици, у Београду, стоји табла на којој се може прочитати да је, по повратку из емиграције, на тој адреси живео писац са супругом.

Ту је и Задужбина Милоша Црњанског, настала захваљујући професору Милу Ломпару, највећем познаваоцу пишчеве књижевне заоставштине, која, међутим, нема никакву институционалну подршку, онакву какву заслужује и коју имају његови пријатељи: књижевник Вељко Петровић, сликар Петар Добровић и Иво Андрић, чији се легати налазе под окриљем Куће легата и Музеја Града Београда.

Зашто 4. новембар

Од 4. новембра ове године, Црњанском је Италија одала почаст сталном музејском поставком у градићу Сан Вито ал Таљаменто, малом месту у региону Фурланија – Јулијска крајина.

Ни датум, ни место нису случајни.

Четврти новембар је дан италијанске армије, а Сан Вито ал Таљаменто је место надомак Алпа у коме се сасвим случајно нашао 25-годишњи Црњански, у униформи аустроугарског официра, грешком бечке војне команде.

Преко дана задатак му је био саслушавање заробљених италијанских официра, док је вечери користио да напише нежне љубавне стихове. Када је Врховна команда Сан Вита, смештена у мермерној палати Алтан-Рота, схватила да је Црњански грешком прекомандован, послала га је у Опатију.

Данас се у тој истој палати налази стална музејска поставка под именом „О бункеру и ружама“, настала по идеји локалног библиотекара Анђела Батела.

Он је, након што је прочитао песму „Прича“ испод које је написано: Сан Вито ал Таљаменто, 1918, предложио градоначелнику Антонију ди Бишељеу да у неисокишћеној стакленој башти на врху палате, направе изложбу посвећену Црњанском, писцу који има изузетну важност за европску и српску књижевност, но ипак је те 1918. године био и аустроугарски војник, дакле непријатељ.

Бател се онда досетио да направи двоструки омаж: Црњанском, српском писцу, као и Ренату Сери, ромањолском књижевном критичару и писцу који је такође боравио у Сан Виту за време рата и оставио писана сведочења пре него што је изгубио живот 1915. године у близини Горице.

Андријана Ружић помоћу Душана Никодијевића, вишег библиотекара са Одељења за специјалне фондове Народне библиотеке Србије, у којој се чува легат Црњанског, одабрала је фотографије из периода пишчевог боравка у Првом светском рату и многобројних путовања у Италији, земљи коју је толико волео.

Андријана је превела на италијански и песму „Прича“ и делове књиге „Лирика Итаке и коментари“. Глумац Горан Шушљик прочитао је песму „Прича“ на српском, док је на италијанском та улога додељена глумцу Луиђију Миору. Њихове гласове прати одломак Сонате у бе-молу, П110 за виолину и клавир Оторина Респигија из 1917. године.

Отварање ове изложбе првобитно је било планирано за пролеће 2020, али када је у Италији због епидемијске ситуације било све стопирано, градоначелник је одабрао нови датум, 4. новембар.

Шта је циљ пројекта 

Ово је и дидактички пројекат који се одвија по фазама и чији је циљ да ученицима школа општине Сан Вито и шире приближи тему рата.

„Овај пројекат је од великог значаја и пун је емоција јер нам приближава историју изучавањем живота и дела два велика песника“, изјавио је градоначелник Ди Бишеље и додао: „Ова музејска поставка нам показује друштвену, политичку и културну климу за време Првог светског рата, круцијални период за формирање националног идентитета. Омогућава нам подсећање на то ко смо и на каквим се жртвама базирају наше јединство и наша слобода“.

Пројекат који је финансирала регија Фурланија – Јулијска крајина и Општина Сан Вито ди Таљаменто, осмислили су Паола Бристо из „Вива комикса“, Андријана Ружић и архитекта Марко Пасијан.

Велика подршка и помоћ им је пружила Задужбина Милоша Црњанског у Београду, Народна библиотека Србије, Удружење „Вива комикс“, професор Мило Ломпар – председника Фондације „Црњански“, Душан Никодијевић из Народне библиотеке Србије, Антонио Гарлати из Канцеларије за културна добра Општине Сан Вито, Удружење Историјског музеја Западне Фурланије, Удружење „Сомси“, Национални архив Аустрије.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име