Један од експерименталних хорор филмова са краја седамдесетих је и “Глава за брисање“ или “Еrasеrhead“ из 1977.године. Радња филма је необична, збркана, одвија се као у каквом сну. Ликови су луцидни.
Влада готово читавим филмом ноћна атмосфера, једино у кратким деловима се приказује дан у сивим бојама. Главни јунак је Харви необичног изгледа и фризуре, попут чланова пост-панк бенда “Che Past Аway“. Сличну фризуру је имао и сам Линч. Хенри живи усамљено, има девојку, којој одлази у госте. Чланови породице су јој чудни. Отац, мајка, баба. Сцена за вечером подсећа на ону из домаћег филма “Ми нисмо анђели, кад лик кога глуми Никола Kојо треба да оде у посету родитељима девојке има кошмарни сан. У сценама Линчовог филма такође се појављују и други слични мотиви. Ем, што у овом случају стидљивом Харвију родитељи девојке постављају чудна и неочекивана питања, са још чуднијим понашањем, саопштавају му вест о беби за коју кажу да је његова, а о чему он ништа није знао. Ту наступа тек право лудило. Беба се налази у некој специјалној институцији. Хенријева девојка долази са њом да живи код њега. Ту се види прави нељудски изглед бебе. Беба изгледа попут мешавине човека са неком животињом, можда и ванземаљца. Али, све се одвија “нормално“, попут праве породичне атмосфере. Хенријева девојка или већ сада жена храни дијете, које стално кењка. Харви долази са посла. У једном моменту жени досађује све, оставља Харвија и бебу и одлази да живи код родитеља.
Харви поново остаје сам, овај пут са чудовиштем од детета. Стално му се мешају сцене сна и јаве, тако да се никад не зна шта је шта. Што је иначе и особина Линчових филмова.
Можда најкаректеристичнији лик у филму је сама беба, која као да најављује будућу злоупотребу науке, мењањем људских гена и добијањем човјеколико-животињског бића. Није јасно ни како се ово назови дијете уопште и појавило.Kао да се најављује нови начин размножавања. Само је дошло из одређене специјалне установе.
Линч је режисер и чувене серије “Твин Пикс“, која се приказивала у бившој Југославији пред распад државе.
Ово је дебитантски Линчов филм, који је одредио његову даљу каријеру. Снимање је трајало пет година. Одвијало се најчешће ноћу. Филм припада дистопијским филмовима. Достигао је велику популарност међу љубитељима андерграунд филмских остварења. Представља поглед у апокалиптичну будућу стварност, како је Линч замишљао, са мутираним људима попут Хенријеве бебе. Режисер Стенли Kјубрик је једном приликом изјавио да му је ово омиљени филм.
