Један од ,,самозатајних“ ликова југословенске и српске уметничке сцене, свакако је Слободан Тишма.
Ипак, врло талентован човек. Музичар, књижевник, добитник “НИН-ове награде“, један од учесника формирања комуне “Породица бистрих потока“. Што је у односу на његову затворену природу чудно. Можда је и томе тражио бег од света.
Оснивач је новосадских њу вејв бендова “Луна“ и “Ла Страда“.Kолеге из бендова су поприлично биле млађе у односу на њега. Недавно је изашла монографија ових бендова под називом “Огледала Луне“. Владика Јован Ћулибрк, као врсни познавалац рок културе, изузетно је ценио Тишмин уметнички талент.
Поред музике, бавио се и књижевношћу. И овде је био специфичан, врло споро је писао. Знао је да остане и по десет година на књизи. Ипак, 2010.године добија “Нин-ову награду“, за роман “Бернадијева соба“, која има одређених аутобиографских елемената. Главни лик овога романа Пишта Петровић, након што му мајка одлази у комуну, остаје сам. Иако, затворен не подноси апсолутну самоћу. Позива људе у кућу, где у својој кући постаје инфериоран. Спас проналази у гаражи, где седи у ауту. То ауто, као да представља његов оклоп од спољашњег света, можда и од унутрашњих демона. Поента романа, чини ми се, била би’ ‘побећи од света, побећи од себе “.Слично као у песми “ЕКВ“, “Седам дана“.
Тишма је учесник регионалног књижевног окупљања“Kрокодил“,који воде књижевник Владимир Арсенијевић и Ана Пејовић.Kао што сам рекао, врло је затворен или “самозатајан“.Не користи мобилни телефон, интернет слабо, гледа на ТВ-у уметничке програме. Није никад нигде радио, под присмотром у младости комунистичких власти, вероватно и оних после њих. Велики љубитељ Ничеове философије уз чије се стихове успављивао.
Тишма, самозатајни господин нашег времена.
