Радомир Kонстантиновић је писао о философији паланке, њеном менталитету. Упоређивао је паланачку свест са племенском. Да је то уствари малтене иста свест.
Један од простора са израженом племенском свешћу је Црна Гора.Kада је реч о особинама философије племена, можемо навести њених неколико главних особина: јавност, брука и част, лицемерје, специфична подругљивост, неоснована гордост, почеле, осветољубивост, крвна освета, колективитет, обичајност.
Племенска свест је немогућа без јавности. Она је сва у томе. Главно интересовање јој је спољашњост. Kо је незаинтересован за јавност, са тим сигурно ,,нешто није у реду“. Ово се може видети на примеру игране серије “Ђекна“, где једна породица по читав дан разглаба о људима из села, а и друге породице то исто раде.
Брука и част су битне особине племенске свести. Тако се генерацијама памти шта је нечији предак био. То најчешће иде под руку са лицемерјем, неоснованом гордошћу .Обично се у некој породици њихов предак цени претерано, а у другима се исти омаловажава и потцењује. Све то са сликовитим приказом шта је та нека особа урадила или није прије сто и више година. У овој племенској философији врло је карактеристичан култ проклетства. Тако да се чланови неке породице генерацијама кришом оговарају да су ,,проклети“. Са тим што је таквих породица поприличан број. Оне саме то проклетство, наравно, углавном не признају. Магијска свест је исто врло јака, као и сујеверје. Такође, у оваквим срединама се исмевају људи са телесним недостацима, као на пример разрокост, храмљање ногом. Да не причамо о феминизираним мушкарцима. Познато је да су се у Црној Гори хомосексуалци строго кажњавали, тако што су убачени у бурад са изметом. Сви ови несретни људи, заједно са њиховим породицама и наслеђем су шиканирани и исмевани генерацијама.
Са свим овим је повезано лицемерје. Људи да их не би закачиле неке од сличних гласина правили себе бољим, у односу на то што та средина сматра бољим. То ,,боље“ су врло често и неморалне са аспекта опште – човечанскога морала ствари. Рецимо, мушкарци се хвале својим промискуитетом, док женама се прати сваки корак. У браку мушкарци се све питају или бар тако мисле, али кад испливају проблеми у вези са децом, па и било чим, криве су жене, које нијесу ни о чему ни одлучивале. Мада и жене имају своје тактике. Истичу се и физичке особине висок раст, спољашња горштачка лепота. Наравно, ако тога нема особа умишља да је згодна, у чему је нарочито поспешују и њени најближи. Да не причамо, колико влада тек бављење са памећу. То све прати понижавање других да би се истакла своја наводна мудрост.
Подругљивост је врло битна, ако не и најважнија особина философије племена. Њена срж. Са њом иде под руку и оговарање. А са свим овим колективност, праћење извесних научених норми понашања и обичаја. Индивидуализам је строго осуђен. Индивидуалац бива исмејаван, проглашаван изродом и сличним епитетима. Све што неко ради ван правила бива најчешће исмијано.
Атеизам је значајна особина племенске свести. Религија се схвата као низ обичаја, све што прелази у неку мистичнију форму, бива подвргнуто сумњи и исмијано.Kао и одавање поштовања свештеницима путем љубљења руке или ословљавање са “оче“.
Племенски менталитет као основ црногорског нацизма…
Особине племенског менталитета су створиле једну интересантну појаву-црногорски расизам или нацизам. Ово се испољава као истицање особина традиционалног племена у новом руху. До прије скорог времена уображени људи су се стидели свог ијекавског нагласка, нарочито у контакту са београдским екавцима. Били су често исмевани од стране истих, што се види у многим играним серијама. Задњих деценија долази до модернизације племенског менталитета, посебно архаичног говора. Ово и није нова појава. Оваквих покушаја је било у другом светском рату од стране особа са црногорске стране које су сарађивале са окупаторским фашистичким снагама, да би се удружили и са усташама. Kарактеристика црногорског нацизма је парадоксално данас, мултиетничност, суживот, толеранција, према свима осим према Србима. Чак се дошло до тога да се нетрпељивост према њима сматра цивилизацијским достигнућем. Стално се шири србофобија, наводна угроженост од Срб. При том можда не би лоше било имати чињеницу да сукоб између Срба и Црногораца, није сукоб са Србима из Србије, Републике Српске, колико са Србима из Црне Горе. Све то поприма трагикомичну димензију, са тим што и овде долазе вековне поделе народа у Црној Гори, које су имале трагичне епилоге, само овај пут по другој специфичној националној основи…
