Човек је јадно биће. Употребљаван и злоупотребљаван од давнина. Од сила телесних и бестелесних. Све његове идеале злоупотребио је систем. Тешко је излазио из њега. Свет је тамница људи.
Прва употреба човека десила се у едемском врту. Kад је демон преко змије употребио људе за своју освету према Богу. Од тада се формира систем. Хиљадама година људи употребљавају један другог као алатке. Није важно како се тренутно зове друштвени систем робовласништво, монархија, аристократија, тиранија, феудализам, капитализам, комунизам. У сваком од њих употребљавао се човек. Мада, мора се признати да је човек као колективно биће имао вредност, индивидуални човек је био потрошна роба.Kо је устао против система кроз револуцију, уметност, науку и итд, на крају је и његова побуна била злоупотребљена .Сви ти бунтовници од старих дана до данас, како су старили и савијали кичму, прилагођавали су се систему. Осим оних, које је револуција појела. Она једе своју децу. Може се рећи да је једини друштвени поредак света био константно “систем“. Све остало су само облици система. Овакав је случај чак и са религијом. Па и са хришћанством које се није прилагођавало свијету. Али хришћани јесу. Није лако трпети ударе света.
Употреба човека има дугу историју. Али да не идемо превише. Век у којем је дошло до њене масовне употребе је двадесети век. Посебно на нашим просторима. Балкански ратови, први, други светски рат, новији ратови и кризе. Људи су употребљавани као присталице неке идеологије, гласачи, ратници, за ово, оно, а да чак нијесу ни разумели намере свега тога. Додавале су се нове речи на стара, почетна правила. Правила су се временом сасвим изменила, са њима и људи. Рок музичари од почетног бунта систему, постали су његови сарадници, чак и симболи. Бунт против британске краљице, завршио се добијањем ордена од ње. Либерали су временом почели да подржавају конзервативце, ови друге, да је на крају идеологија постала бесмислена форма.
Идење по систему света је пут по затвореном кругу, квадрату, пентаграму. Док смрт не избаци дотичног из система, али се и мртви људи употребљавају за потребе система. Памте се и употребљавају, злоупотребљавају њихова добра дела, речи, револуција. Њихови саборци који су се снашли у новом руху система често их користе за своје потребе, најчешће материјалне природе. Стварају деценијама после смрти, од људи алхемијским поступцима новог-старог човека у зависности од капе система.
Ако постоји јединствена људска особина, то је живљење у систему и употреба људи од стране истог, као неког имагинарног лика, а нико не зна, ко је он…
