Давиде, посматрам те и слушам већ неко вријеме, довољно си зрео да ти кажем, фантастичан си млади човјек.Пошто имам повјерења у тебе, знам да нијеси као остали, открићу ти тајну.Немој о овоме никоме говорити, ни родитељима, а знам да пријатеља немаш.Ово нека остане међу нама.
Бавим се психијатријом дуги низ година.Упознао сам различите профиле личности.Обични људи, искрено досадни, бла-бла.Али такав је свијет у којем живимо.Мало је посвећеника у тајну.Знам да си прочитао велики број књига.Али свака та књига у најбољем случају садржи само фрагмент истине.Велики број служи за свјесно обмањивање људи и не садрже ништа, ма колико страница имале.У суштини да скратим, постоји само једна књига.Она се не види, не чита, она се предаје.Ја сам одлучио да је предам теби.Мени је мој професор предао кад сам био твојих година.Од тада сам спознао стварни свијет око себе, у себи, другима.Књига је мистична и стара.Толико је стара, да је старија од онога што монотеистички теолози називају првородни гријех.Та књига је у ствари ријеч Змије, која је наговорила Адама и Еву да поједу плод са Дрвета познања добра и зла.Највећа обмана човјечанства да су људи тиме постали смртни, трулежни.Дјелимично и јесте тако.Али се од самог почетка историје сакупљао изабрани број људи упућених у Змијину ријеч.Та ријеч је сама мудрост, гноза, коју обични људи ма колики наводно били интелектуалци не могу достићи.Чак и да неко жарко жели то знање, не може га добити, ако Змија то не одобри.Ја сам од ње добио потврду да ти га дам.Ти си одговарајући.Први, који је ушао у ову ординацију и први човјек кога сам срео, а да ми је Змија дозволила да му предам знање.
Докторе, читао сам о архетиповима, ако мислите нешто на то, упознат сам добро са тим, нема потребе да ми објашњавате, сумњичаво рече Давид са гордим цинизмом на лицу.
Не, није то.Јунг је био заиста мајстор, али сви ти велики људи, ма колико се нама тако чинили, налазе се на много нижој хијерархији знања него што мислимо.
Знање, које желим да ти предам, има веома мали број људи.Са њим се директно постаје велики без чекања.Наравно, треба се усавршавати и навићи се на њега.То је савршена гноза, сан многих философа, мистика, научника, али ипак га нијесу остварили.Можда и јесу постали познати и велики међу људима, но није то то.
Докторе, помало ме плашите, говорите као да сте сами један од својих пацијената.
Не, Давиде, увјерићу те у супротно.Психијатар пљесну рукама и одједном се указа демон који је са њим дошао из болнице.Овај пут је био врло лијеп.Узео је обличје такве љепоте и раскоши какву младић никад није видио.Ево, вјерујеш ли ми сад? Нека ти овај господин објасни о чему се ради.
Демон приђе Давиду, помилова га по глави, и упита, хоћеш ли преко овога човјека да примиш знање које ћу ти предати и обећаваш ли да га ником нећеś открити без моје дозволе? Одлучи се одмах или иди живи безвезни живот као већина људи.
Младић ионако врло горд, сад је тек пуцао од гордости, брзоплето потврди.Био је као под најбољим наркотицима, никад такву милину није осјетио.
Ритуал поче.Психијатар је ставио руку на Давидову главу и понављао ријечи које му демон говорио.
Када су завршили честиташе му, па рекоше, сад си примио савршену гнозу или знање, чувај то.
