Један од несвакидашњих личности у војсци Христовој, а и у животу уопште, је свештеник Српске Православне Цркве прота Милорад Голијан. Страствени читалац од ране младости, где су му књиге служиле као бег од тешке стварности суровог живота босанског села у којем је живео.

Од детињства спада у ону категорију људи, којем су према стиховима црногорског песника Леса Ивановића “бодље окренуте према њему самом“. Ни са ким се у животу није такмичио, осим са самим собом, гледао никог да не повреди, још од малих ногу, када је само један пут ударио неког дечака, након чега је имао ноћне море, тако да је брзо одустао од те врсте одбране. Допуштао је да њега ударе, увреде, није им одговарао истом мером. Све га је ово пратило током читавог живота.

После завршене гимназије уписује Kарловачку богословију, где одмах проналази како каже градску библиотеку, уместо спортских игралишта и других младим својствених места. Велики познавалац светске литературе осим богословске. Тако да је на њега велики утицај оставио Достојевски, Николај Берђајев, Јунг, Адлер, епска поезија, па и савремени аутори психијатрије попут америчког психијатра Скота Пека.

Током ратних година спасио двојицу имама, услед чега од стране пастве бива проглашен ,,издајником“, трпи разна шиканирања, увреде, тако да се морао иселити за Србију, где добија нову парохију. Дружи се са људима, чији су ставови од стране велике већине свештенства непримерени, добар пријатељ му је био покојни Мирко Ђорђевић, социолог религије, заједно су држали и предавања.

Сва малтретирања од стране околине, а понајвише од својих тешких помисли и борбе са самим собом, оставили су тешке последице на проту Милорада, временом је ослепио. Годинама живи у мраку, да би открио унутрашњу свјетлост. Ипак, поред свега активан је и даље, његова предавања су врло посећена и слушана. Човек великог разумевања према свакоме, тако да га је показао и у једној емисији пре неколико година током дебате са једним образованим атеистом. Е, оно што су многи очекивали том приликом од једног свештеника, да ће доћи у сукоб са поменутим човеком, а он изјављује да је и сам на неки начин ,,атеиста“.

Прота Милорад Голијан је увек радо виђен гост било да гостује у некој емисији или држи предавања, увек са карактеристичном луком, што му можда и то неки замерају. Јер, умјесто да слушају шта има да каже, поједини се само закаче за ту лулу. Kао да је најбитнија ствар на свету.

Kритиковали су га и кад му се кћер удала за момка чија је мајка адвентиста. Kритика га прати стално. Не обична критика, него она спојена и са увредама, па и од својих. Неки човек му је једном приликом рекао, када је у зграду патријаршије кренуо да се рукује са њим, “да се он са српским издајницима не рукује“.

Све ово доказује да је прота Милорад Голијан Христов човек, јер ако су “Христа гонили, гониће и његове“…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име