Мало је у историји Цркве људи, који су спојили два најтежа подвига, мучеништва и јуродивости. То је успело нашем савременику оцу Гаврилу Грузијском.
Отац Гаврило, рођен је тридесетих година двадесетога века. Од детињства је заволео Цркву, иако је потицао из богоборне комунистичке породице, отац му је учествовао у рушењу једне Цркве, коју ће после много година отац Гаврило обновити. Правио је као дијете црквице од песка.
Житије овога светитеља наших дана је специфично, са много неразумљивих детаља, које и одликује јуродиве људе. Прије свега да објаснимо уопште подвиг јуродивости. Овај подвиг потиче једне из Посланице Апостола Павле гђе каже “мудрост овога света лудост“. Тако да су се у историји Цркве подвижници који су се одавали оваквом подвигу одликовали необичним, чак и лудим за свет понашањем. Па и за црквене власти и људе.Kршили су друштвене и моралне норме. Али све ради вишег циља, коме није услов беспрекорно фарисејско испуњавање моралних заповести пред људима. У буквалном смислу овај подвиг би значио “луд Христа ради“. То јесте да човек пред људима мање или више изгледа луд, да трпи понижавања, увреде, па и батине, без роптања и злобе, а све то при здравом разуму. Било је од првих вјекова хришћанства оваквих подвижника. Чак и у Старом Завјету. Познат је случај пророка Осије, који је по Божијем надахнућу оженио блудницу, да би разобличио тадашњи Израиљ. Најпознатији јуродиви су Света Исидора Јуродива, Свети Андреј Јуродиви, Свети Василије Блажени, коме је посвећена катедрална Црква у Москви, по коме је препознатљива,Света Kсенија Петроградска и многи други. Посебно је подвиг јуродивости био изражен у Руској Православној Цркви. Но, да се вратимо на Светог Гаврила Грузијског.
Овај светитељ је најпознатији по једном догађају, који претходи његовом другом подвигу, мучеништва. У ствари, код њега се мучеништво и јуродивост спајају у једно.
Тај догађај се десио шездесетих година током једне војне параде у Грузији, где су преко читаве зграде били постављени портрети комунистичких вођа Лењина и Стаљина. Народ је био у екстатичком стању, приликом оваквих догађаја. Отац Гаврило ово није могао да поднесе. Kао светитељ последњих времена, видео је у овоме предзнак поклоњењу икони будућег Антихриста. Попео се на врху зграде и запалио поменуте портрете. При том је одржао проповед, да се не треба никоме поклањати осим Исусу Христу. Народ и организатори параде су били више него бесни. Отрчали су брзо горе, и тако истукли оца Гаврила, да су мислили да је мртав. Чудом је преживео. Потом су га послали у душевну болницу. То је оно што данас зовемо црна психијатрија, то јесте њена злоупотреба, зарад најчешће политичких циљева. Такво нешто је посебно било изражено у Совјетском Савезу, где је на сличан начин завршио и Свети Амфилохије Почајевски, као и небројени други. По изласку из душевне болнице, био је прокажен у друштву, заједно са својом мајком. Могао је било ко да их гађа, пљује и зато би још био похваљен од стране власти. Нико није смео да им помогне ни на који начин. Чак, нису могли ни да ништа купе у продавницама. Преживљавали су тако што су деценијама скупљали и јели отпад из фабрике слаткиша. Отац Гаврило би да умири одбојност према овом ,,јелу“говорио“ово је некад био леп колач“.
Одласком комуниста са власти у Грузији, а и свим мање више комунистичким државама, повећава се интересовање народа за духовност. Некад народ окренут атеизму у великој мери, сад се враћа својим хришћанским коренима. У том периоду отац Гаврило је одиграо огромну улогу. Све више народ је долазио код њега. Скупио је бројна духовна чеда, која су га беспоговорно слушала. Да би их ослободио гордости, налагао би им необичне јуродиве подвиге, као што је прошење. Помогао је многима обузетим болестима, опседнутим злим дусима, психичким болесницима. Говорио би да он у духовном смислу држи читаву Грузију и пола Русије.
И након упокојења наставио је да чини велика чуда.
Грузија је држава,која је међу првима прихватила хришћанство као државну религију.Некада се звала Иберија.Назив Грузија,потиче од имена Светог Георгија Побједоносца.Просветитељка Грузија је Света Нина.Ова држава се одликује богатом хришћанском традицијом.Многи православни светитељи потичу из Грузије. Једно вријеме ова држава је била запала у јерес монофизитизма,али се поново вратила правоверју.Монофизитизам је и данас присутан код Јермена,Kопта,Етиопљана,који се погрешно,често називају православним, иако они то одавно нијесу,још од петог вијека.Грузија и данас има велике подвижнике и теологе почев од самог Патријарха Илије,отаца Рафаила Kарелина и Лазара Абашидзеа,који се прије неког времена упокојио.Православље у Грузији одликује велика строгост и подвижништво.Врло су занимљиви и манастири у Грузији,од којих се неки налазе на врло високим брдима.Грузија благословљена држава.
Светитељи Грузијски,молите Бога за нас.
