Тога јутра Михаила су поново изгрдили у непријатељском затвору. Мучили су га, вријеђали, али он се на некакав божански начин није љутио, није се хтео осветити својим непријатељима, мада их он тако није сматрао. Молио се и трпео. За разлику од њега његов сасужањ кога су звали“ Шкорпион“, био је пун једа и злобе, тражећи освету по сваку цијену, ма колико га то стајало. А, стајало је и њега и многе, ужасно.
Одведоше на крају све сужње на погубљење. Заиста је егзекуција била страшна. Неки су плакали, неки молили за милост, Михаило је мирно прихватио такву судбину, предавши душу у руке Бога Живога, али човјек, кога су звали Шкорпион се само пакосно смијао. Нико није знао да објасни то његово понашање, а, он се још више наслађивао збуњеношћу свих, презриво их гледајући, пљујући на џелате и на оне који су га осудили, а за то би добијао још батина и мука. Али он као да је уживао у свему, као да је знао нешто што ови не знају. И јесте било тако. Данима, прије него је смртна пресуда извршена, “Шкорпион“ је дозивао Сатану и његове демоне да му помогну у освети. Наравно, он ће им зато платити својом душом и вјечним проклеством у паклу. И, жеља му се остварила. Јавио му се сам Нечастиви са великим легионима својих демона, које је само он могао да види у тамници.Kомуницирали су језиком, који други нијесу уопште чули. Договор је био да ова тамница буде проклето мјесто, а то је било Божије допуштење, јер заиста човјек Шкорпион и остали нијесу били криви, и невини су осуђени на смрт, а прије тога дуго израбљивани, мучени и понижавани. Судије и виновнике мучења и егзекуције је после свега снашла језива смрт. Али не само њих, него многе после. Пошто су овој тамници слати најгори тамничари и сви који су били повезани са њом, били су лоши људи, сви су умирали на необјашњив и језив начин. Нико више није смео да дође на њихово мјесто. А тамница је трајно затворена.Kрај у коме се налазила је био пуст, а како је вријеме пролазило још пустији, мрачнији и сабласнији. После неких деведесет и нешто година, дође и наше вријеме. Ово мјесто је било изазов за тинејџере, али пошто су углавном долазили незаштићени Божијом силом у наше безбожно вријеме, често су се дешавале и мистериозне језиве смрти.
Једном је једна група тинејџера дошла овдје. И то да би баш прославили Ноћ вјештица. Однијели су са собом много пића и разних наркотика. Мислили су и да пробају баш овдје, гдје их нико неће узнемиравати и први пут тајну “слободне љубави“. Све је задуго било добро, док се парови не почеше осамљивати ради приватности. Међутим, нијесу укапирали о чему је ријеч, док се не чуше страшни крици њихових пријатеља, али и још некога. Непознати глас, као да је из самог пакла долазио. Почели су бјежати, и у тој узбуни сви се саставише. Имали су идентичну причу о створењу налик на човјека-шкорпиона, који их јури и жели да их уједе. Ухватио их је неописиви страх. Свашта су премишљали, да се неко шали са њима, да им се учинило само, али им је све изгледало баш неубједљиво. Један од њих се сјетио приче своје баке, да се увијек моли кад је у невољи, а тако научи и остале. У страху сви прихватише. Није било мимоилажења око ставова вјерник-атеиста. Само су чекали да се заврши ноћ. А, бака момка који је научио другаре молитви, и која од самог старта није била да се иде на прославу “Ноћи вјештица“, сматрајући то у супротности са традиционалним вјерским убјеђењима, а и још је поријеклом била из близине мјеста гдје се одржавала та прослава, знајући све о легенди и проклеству, коју је затвореник звани Шкорпион пренео на њега и мистериозним страдањима многих људи. Пошто није ништа могла да спријечи, и након што су јој се изругали њеним тзв. празновјерицама, молила се усрдно за свога унука и за његове пријатеље, који су пошли са њим. Обавијестила је и искусног прозорљивог монаха о свему. Он се са многим поклонима и метанијама молио у свом манастиру, а тако она код куће. Прође и та ноћ. Тинејџери су са првим зрацима сунца отишли у великом страху. Нико није вјеровао њиховој причи, изгрдећи их при том“да ко зна колико су се надували, и шта су све узели, па им се причињава свашта“.Но, бака је вјеровала, а причу дјеце, како их је звала пренијела је ономе монаху. Али, ћутала је неколико дана док се страсти не смире. Потом је обавијештена од монаха, да је у визији добио сазнање о спасењу омладине, захваљујући праведном и светом Михаилу, који је био сасужањ човјека званог Шкорпион. И да се то створење што се јавља није наравно он, него сам ђаво, узимајући облик шкорпиона, а у знак савеза човјека и демона. Открио му је Михаило и свој свети гроб, као и његове нетрулежне мошти, али и гроб “ Шкорпиона“. Посавјетовао га је у визији да освешта његов гроб, као и гробове многих пострадалих у некадашњој злогласној тамници, а који су често били невино осуђени. А пред Шкорпионовим гробом да очита специјалну молитву за изгон злих сила и више неће имати проблема.
Све тако и урадише монах, а са њим бака и њен унук. Више се није никад ништа лоше десило на том мјесту, али остаје горак укус слабости човјека, који је продао своју душу демону ради освете. Не светите се. Или како је рекао велики теолог Свети Николај Велимировић“ ко се освети, тај се не посвети“.
Збогом.
