Ретко се дешава да се на једном простору нађе толико талентованих младих људи. Реч је о крају седамдесетих и почетку осамдесетих година.
У Великој Британији бенд Секс Пистолс је 1976 године издао свој једини албум Nevermind the Bolock. То је било време економске кризе у Британији, млади су изразили свој револт. Убрзо бунтовни панк замењује његова блажа верзија њу вејв. Њу вејв или нови талас-вал у себи је садржао неке елементе музике прије хипија из педесетих година, регеа, ска музике. Један од познатих новоталасних бендова у Британији је био Joy Division. Пред америчку турнеју фронтмен Јан Kертис након што је одслушао албум Иги Попа извршава самоубиство. После тога преостали чланови оснивају бенд New Order . Панк и нови талас шире се широм Европе и Америке.
Југославија, иако комунистичка држава, била је окренута западу, тако да је омладина брзо прихватила овај културни образац. Поготово што је он овде представљао неку врсту отпора крутом комунистичком културном систему, партизанских филмова, песама које глорификују Тита и народноослободилачку борбу. Прије тога је то учињено са филмовима црног таласа седамдесетих година, који су обрађивали углавном социјалне проблеме људи. Још од 68’почиње борба младих. Неки од “шездесетосмаша“су завршили и у затвору, попут сад покојног режисера Лазара Стојановића, због филма Пластични Исус, који није био по укусу комунистичким моћницима.
Појавом панка и новог таласа оснивају се прве групе најпре у Словенији и Хрватској, Панкрти, Парафи, Булдожер, Отроци социјализма, па и у Београду, Новом Саду. Једна од првих новоталасних бендова у Београду био је Шарло Акробата, са њиховим јединим албумом Бистри или тупљи човек бива кад. Назив су преузели од Васе Пелагића. Бенд су чинили сада покојни Милан Младеновић, Ивица Вдовић Вд, Душан Kојић Kоја, који је још са нама, надамо се дуго. Бенд је оставио утисак са песмама Нико као ја, Она се буди. Иако краткотрајан са сталним трзавицама између младих чланова, који су различито размишљали и хтели, бенд је постао један од симбола југословенског новог таласа. Након тога чланови оснивају легендарне бендове Kатарина 2, Екатарина Велика, Дисциплина Kичме.
Екатарина Велика је био толико јединствен бенд са својим помало мрачним и мистичним песмама, да се може сврстати у посебан музички жанр. Бенд, његов главни део су чинили Маргита Стефановић, као душа, Милан Младеновић, као интелект, Бојан Печар и Ивица Вдовић Вд, опет са својим јединственим сензибилитетом. Поред њих значајни бендови овога жанра у Београду, били су Електрични Оргазам, Идоли, па и Партибрејкерси као више панк бенд. Осим у музици нови талас је имао велики утицај уопште на уметност, ликовну, филмску, фотографију, па чак и на класичну музику, поменимо Наташу Богојевић. Један од главних ликовних уметника новог таласа био је Душан Герзић Гера, који је и осликао тела чланова Екатарине на чувеној насловници. Глумци на које је утицао нови талас је била Соња Савић, Срђан Тодоровић, који је једно време и свирао бубњеве у Екв-у. Главно место окупљања у почетку је била дискотека Цепелин, потом Скц, Академија. Уметнички ,,идеолози“ новог таласа у Скц-у били су Небојша Пајкић, Мома Рајин, Петар Луковић, Драган Папић, а журке и дешавања на њима и концертима су овековечили фотографи Горанка Матић, Миладин Јеличић, Зоран Вујовић Вуја, који је прије неколико година објавио монографију из тога периода под називом“ Деца сребрене емулзије“, која се на београдском сајму књига те године добро котирала. Такође, многи урбани књижевници потекли су из овог круга. Ово време непосредно пред ратна дешавања било је време кад су се Београд и Загреб волели. После је наступио рат, смрт многих њу вејвоваца. Трагичне судбине, које су задесиле многе уметнике овога жанра је описао монах Арсеније Јовановић у својој књизи Бог и рокенрол. Такође о неодговорном коришћењу опијата људи те генерације је описао писац Владимир Арсенијевић у својим романима У потпалубљу, који је добио Нин-ову награду, као и скорашњи роман Ти и ја Анђела. Све је то ишло заједно са падом културних и моралних вредности, санкцијама, ратом..
Ипак, остаје време када је омладина Југославије била у корак са западом и садашњим њиховим жељеним вредностима. Punk is not dead
Милош Лалатовић
