Људи су уморни, све брже старе, страх је ушао у сваку ћелију човека. Не само телесну, већ и духовну. Није све одједном почело. Ово траје дуго. Моје име је Енди. Ово је моја прича…
Већ десетинама година траје медијски рат. Прво је био Хладни рат, па онда разни верски терористи, вируси и микроорганизми, теорије завере, претње нуклеарним ратом. И увек нешто. Више није ни битно. Да би преживели све те страхоте људи су почели да масовно да узимају разна психоактивне супстанце. Значајније коришћење истих је као што знате почело педесетих и шездесетих година двадесетог века, са битницима и хипицима. Од тада све више. Али нису проблем само илегалне супстанце. Многе више и нису илегалне. Сад је хероин легалан. Некад је био крупна зверка. Сад је на нивоу лакших средстава. Појавило се и још увек се појављује на хиљаде и хиљаде нових дрога. Хероин редовно користе већином старији људи да би се смирили и отклонили болове. Прије свега психичке. Поред њега легалне су и доста јаче супстанце. Људи су тешко оштећени након година и година гледања телевизије, интернета и нових средстава комуникације. Да, поред наркотика и технологија је паралелно напредовала. Постоје сада летећи аутомобили, људи контактирају помоћу новооткривених таласа. Све је сад лако, што се тиче тога. Чак је и производња хране поједностављена и лако доступна. Мада све је више изгубило укус. Чак и дрога није што је била. И она као да је, „полудела“. Стари свет брзо је нестао. Граница се лако прешла. Није се било лако навићи на то. Менталне болести су узнапредовале до крајњих граница, тако да су и нестале. Изгубила се граница између нормалног и ненормалног, доброг и злог. Они осетљиви брзо су извршили самоубиство, они јачи окренули се опијатима, стимулансима, халуциногенима. Јер, гле парадокса, једино су тако могли да остану колико толико нормални, тачније да преживе и животаре из дана у дан. Лешеви по улицама услед предозирања су постала свакодневица. Никога није брига. Службе дођу, уклоне их. Нови се створе, после, опет исто. Главна легална и илегална економија, као и стил живота, идеологија, па и религија, постала је наркоманија.
Људи увиђају да више не могу овако. Немају снаге да се уздигну из живог блата. Читаво човечанство је у истом стању. Ипак, појавио се неки човек. Моћан је. Чудотворац. Почео је да лечи људе и даје им смисао животу. Мислим да је он нешто попут месије. Много је добар. Сваким даном има све више присталица, тачније пацијената. Он је нешто попут онога, како бјеше, Исуса. Јеванђеља, као и читава Библија се скроз изгубила. Не знам да ли неко има оригинал. Стално се понешто из ње мијењало, да би се неком удовољило, да не би био дискриминисан. Тако да је практично написана нова.
Нема везе. И не треба нам више. Дошао је нови спаситељ човечанства. Он ће поново дићи пали свет. Ево и завладао је њиме. Нема више страха од ратова, глади, болести. Све је добило смисао, досад је све било бесмислено.
Мислили сте да се добро наставило…Није. Онај тзв. месија је био преварант и чаробњак. Тешки тиранин. Мало му није подлегло. Ево и ја док ово пишем, борим се да се извучем помоћу молитве, коју ме је у детињству научила бака. Зове се Оче Наш…
