Била је касна јесен.Враћао сам се од пријатеља.Да, било је и касно, негдје после поноћи. Пут до куће је био релативно дуг.Иако сам требао да прођем поред старог гробља, гдје су се раније сахрањивали угледни људи, власници творница, индустријалци, са израженим скупоцјеним споменицима ангела који плачу, келтских крстова, и оних са врло занимљивим детаљима, попут загрљених човјека и жене са њиховим дјететом у близини њих, нисам се плашио.
Причало се у народу за власнике ових гробова много штошта, не лијепог.Углавном да су били гуликоже без милости, исцрпљивљивали су људе без икаквог обзира, чак и њихову дјецу.Уз то су још и били полудјели трули богаташи опсједнути магијом и окултизмом.Неки од њихове послуге су причали да су их затицали у језивим ритуалима, а ако би их ови уочили добијали би крвничке казне.Потомци надничара и радника ових богаташа и дан данас након великог броја деценија анетемишу и проклињу људе сахрањене на овом гробљу.Овдје су сахрањени искључиво богаташи.Говорило се чак да ријетко ко од њих има потомке и да им је то Божија казна за разна недјела.Остало је ово сабласно гробље на које нико скоро и не долази, осим неких заљубљеника у умјетност, чак и из иностранства да би истражили вриједне споменике.Мјештани у њима нијесу видјели ништа лијепо осим обијести некадашњих аристократа.
У народу су се причале као што рекох свакојаке мистичне приче да су покојници на овом гробљу шуровали са нечистим силама таме, да су познавали многе значајне окултисте из иностранства, чак и Алистера Кроулија и Хелену Блаватцку. Али то је само мит.И мене је као младића интересовао Кроули, али сад сам то превазишао.Са свим тим оговарањима покојника мене су они још више пажње привлачили.Чак сам размишљао да напишем и хронику о овом гробљу.Наравно у тајности.Одувијек сам био даркер и привлачила ме готика.
Но, да се вратимо моме путу у касне сате.Нигдје никога није било.И то се очекивало.Али и у једном моменту се зачуо топот коња.Мислио сам испрва да ми се учинило. Али није.Заиста, неочекивано су поред мене баш када сам пролазио поред поменутог гробља прошли човјек и жена у тамној старинској одјећи, са исто таквим кочијама и коњима, као и кочијашем од кога је долазио страшно јак мирис цигарете.Пар је био као да су дошли из серије Породица Адамс.Дигла ми се коса на глави.Посебно што су сви од кочијаша до ово двоје, чак и коња враних бацили значајан поглед на мене.Овакво нешто није уобичајно видјети у данашње вријеме и у ово доба ноћи.Почеле су ми у главу долазити све оне страшне приче моје баке из дјетинства, а које сам био скоро заборавио.Хтио сам да трчим, бјежим, али како сам ишао, том истом брзином и кочија се кретала тачно наспрам мене.Мало је хвалило да добијем инфаркт.Али моја моћ трпљења је велика.Не знам како, али нашао сам се са кочијом усред гробља.Као да ме нешто било ошамутило, заспао сам.Ујутро сам видио на старим фотографијама споменика гдје сам се затекао истог оног човјека и жену од синоћ.Поред њиховог споменика, био је споменик и човјека који је личио на синошњег кочијаша.Замало нијесам почео да вриштим из све снаге, али моја моћ уздржања је као што рекох велика.Отишао сам кући унезвјерен.Мајка ми је мислила да сам ноћ провео са друштвом, запричали смо се и заспали на столу.Међутим, бака као да је боље разумјела о чему се ради.Само ме проницљиво посматрала.Кад се мајка изгубила за својим послом, упитала ме, да ли сам пролазио синоћ поред онога гробља?Остао сам затечен њеним питањем.Јесам, не нисам, запричао сам се са друштвом, рекох муцајући.Не мораш од мене ништа да кријеш, срео си оне сподобе са кочијом?Нијеси једини.Немој ништа пред мајком.Ја знам читаву истину.То су били чувени индустријалци Антал и Бержибет, и онај њихов одвратни пас чувар од кочијаша Никита.Сјећам их се још од дјетинства.Истицали су се својим чудним понашањем.Народ се врло бојао од њих.Чак није хтио ни да ради код њих, иако би им понудили велику надницу.Онај Никита им је све обављао.Иначе, нијесу ни излазили из куће до касно у ноћ.Многе необичне смрти људи преписивани су њима.Било је некад и трагова вампиризма.Пили су крв својим жртвама.Народ је због њих гледао да заврши све на вријеме прије ноћи, али некад није успијевао.Бака ми је предложила да позовемо старог свештеника, који је био њених година и одлично се сјећао Антала и Бержибет.Уз кафу отац Власије ми је све објаснио о поменутом пару, а ја сам све признао што ми се десило.Требале су молитве да се читају и то врло јаке, саопшти мени и баки искусни свештеник.То нијесу људи, него демони којима су они несрећници служили кроз магију и окултизам.Намерачили су се на тебе.Мораш да добро пазиш како живиш.Моли се готово непрестано.Само сам у страху махнуо главом.И јесам се молио.Као и отац Власије и бака.Али радило се изгледа о неким јаким демонима тзв.кнезовима демонским, и нијесу се тако лако дали.Нападали су ме ноћу у сну, па и на јави, чак и током дана.Њихове смицалице су биле одвратне и језиве.Али нијесам дао да страх овлада мноме.Знао сам да Бог има последњу ријеч.Међутим, стварно се ситуација није смиривала, демони као да су постојали све бјеснији.Отац Власије ми је рекао да се ово не дешава први пут.Много пута му се у његовој свештеничкој служби народ жалио, али да су успјели да одагнају брзо искушења и да не зна шта је сад у питању.Како је то рекао бака се замисли, па рече, не знам да ли има неког утицаја, али мој покојни отац је надничио код поменутих људи.Радио је читаво љето.Нијесу му на крају ништа платили.Отпустили су га само са циничним осмјехом.Читав живот је после проклињао Антала и Бержибет, као и њиховог кочијаша.Сад знам, рече свештеник.Душе поменутих људи не могу почивати у миру због клетви твога оца, прадједе твога унука.А, вјероватно се и његова душа мучи због поменутих дјела.Јер, иако је закинут, хришћански је било да опрости.Молићемо се за све њих.После неколико дана молитве, искушења су се смањивала.А после четрдесет и више нестала су скроз.Отишли смо на гробове старих аристократа и њиховог кочијаша и јавно им у присуству свештеника рекли да им све опраштамо у име нашег претка и да скидамо и одричемо се свих његових проклестава.Молили смо се посебно и за бакиног оца да и њему Бог опрости.
Ко зна какви нас крајпуташи дочекају из давних времена и зашто нам стварају проблеме.Опростите свима, па и у име ваших предака и ближњих, нарочито ако то више нијесу у могућности.
Сјећајте се смрти…
Милош Лалатовић: Кочија
У народу су се причале као што рекох свакојаке мистичне приче да су покојници на овом гробљу шуровали са нечистим силама таме, да су познавали многе значајне окултисте из иностранства, чак и Алистера Кроулија и Хелену Блаватцку.