Богонадахнути српски жупан Стефан Немања
Предиван је духовни корен српског народа
и владарске лозе Немањића оснивач,
наше вере заштитник и утемељивач,
монашког живота у Србији заснивач,
христољубив владар изузетних способности,
носилац врлина и честитих склоности
као истинита лоза српске побожности,
јереси истребитељ, Православља бранитељ,
атоских монаха љубитељ и хранитељ,
добротвор и ктитор многих задужбина,
пред Бога је изашла његова милостиња!
У корист сина Стефана власти се одрекао
да би небеско благо за вечност стекао
и доживео тренутак који беше чекао,
у Студеници је примио монашки чин,
потом кренуо тамо где му је био син,
Света Гора била му јежељени циљ,
испосник Симеон постаје духовни борац,
монах Сава, син, постао му духовни отац
и у монашком подвигу најснажнији ослонац,
равноапостолни оци, Небеске Србије творци,
заштитници и величанствени подвижници,
свих Атонских светиња неуморни поклоници,
на Атосу испосници, јаки молитвеници,
српског народа пред Богом најсмелији заступници,
оснивачи светог манастира Хиландара,
наши мили светитељи, Симеон и Сава…
Пре него што је Симеон овај свет напустио,
у наручју сина Саве речи је изустио:
„Све што дише, нека хвали Господа” и тада
испред лика Мајке Божје душу је испустио
и препустио се вечном блаженству и слави,
Из његових моштију се изли свето миро
кад Савина браћа се загрлише с миром
у Студеници када помири их отац
миротворац, мироточац и чудотворац…
