Говорећи о последње две године владавине кнеза Павла, Балабан је посебну пажњу посветио ситуацији у земљи и сложеним међународним околностима услед којих су држава и кнез дошли у ситуацију да се определе између сукобљених страна ‒ Лондона и Берлина. Кнез Павле је покушао да државу сачува од рата, али је неутралност Југославије била немогућа како су притисци са обе стране постајали све снажнији. Немачка је инсистирала да Југославија приступи Тројном пакту. У јануару 1941. британски амбасадор је посетио кнеза Павла, обавестивши га да је искрцавање британског корпуса на грчку обалу у току, те да неутралност више није довољна.
Држава је била у тешком стању, опкољена силама Тројног пакта. Кнез Павле је био приморан да се определи.
„Кнез Павле је одлучио да уради нешто што је било супротно ономе што су Британци тражили. Југословенска влада потписала је приступање Тројном пакту. Било је ставова да је ово рационално решење у тешкој ситуацији у којој се држава нашла, док са друге стране има размишљања да је приступањем Тројном пакту кнез Павле изневерио национални наратив, као и себе лично“, рекао је Балабан.