Са витког стења Љубовника
једино крст показује раскршће.
У празнини сећања,
у окову рађања и гајења,
мајка немо дочекује и испраћа аутобусе.
Незнаном путнику замиришу
зимнице и хлебови
из њених подераних рукава,
на трен се укаже вера под шамијом,
много мирења Истока и Запада
у вековним темељима манастира
па све нестане…
Са витког стења Љубовника
једино крст показује раскршће.
Крај олтара светитеља
две (од)узете руке греју празно крило.
