Наш воденичар хрче
крај празног мучника.
Зна он,
за мучник треба много
муке
ратарове
његове жене
мршаве деце
ковчега покојних дедова,
испуњених трулежом,
непрежаљеним међама,
нерођеним синовима,
треба много облака,
босих девица,
баба са секирама,
Станоја дављеника.
Много жртвеног хлеба
мирисног тамјана
црвених слова.
Наш воденичар уздише
крај празног мучника.
У воденицу нико не залази.
Зна он,
за мучник треба много.
