У име Оца и Сина и Духа Светога,
ја слуга Божји Костандин Чатац
…од свих последњи и грешнији
свагда слаб и тром за подвизавање духовно…
у одразу воде видим лице
добијено по задатку
рекоше божанском
а искри једино животињска крв
са које је одрана кожа
па разапета да прихвати небо
и писмена даривана од Бога
Име моје световно пребира по
водама које теку низ планину
Тражи одраз изгубљен у путу
доласка овамо по захтеву
свештеника Георгија
који је своје име изменио за рачун државе
Усамљеност ме гони попут оних Грка
што у ове дане опседају Трново
Добро би им дошао Тројански коњ
да њиме заварају мало света
на зидинама градским што вапије ка Богу
Овде се историја из дана у дан понавља
нисам ни први ни последњи писар
нису ни први ни последњи освајачи
напила се земља крви преваре и лажи
и тек ће пити
а ова ноћ, ова планинска ноћ
завија као шакал пред тором оваца
Преживаљавам сав живот Исусов
и Јована Претече, а Гњурача званог
Изјутра га рађам у изворским водама
и крштевам руком помазаника
Проповедам његову реч као да из мојих уста излази
Спуштам се у тишину као да је овде нема довољно
Распињем га на крст да би што пре васкрсао
Векови ће проћи
од тамне ове ратне ноћи
и мислиће да сам стихове писао
певајућег срца у тишини
Нико никада неће знати
да чујем опсаду горе на северу
и чекам да зађу у ова брда
Али пре тога, по један лепет крила,
по један лепет крила
вране остављам
између последњих
амин амин амин.
1.
У име Оца и Сина и Духа Светога,
ја слуга Божји Костандин Чатац
покушавам да одгонетнем значење слова
која вреде више од пола утврђеног града
са чијих обронака и кула
понекад читам записе звезда
као да у њиховим границама могу наћи
и ове долње
исто тако невидљиве, а постављене између нас
Лакше ми је када телом рушим склад
испоснице уписане у камену
када дозволим тескоби да ме испуни
до тишине
Сваки мој покрет
кад устајем, ходим, бивам и лежем
када гледам у себе и ван
све је исписано Његовом руком
Шта је живот јагњета
квадратни облик танак као игла
прозор у светост и учење
Шта је жизан јагњета
коже му сада принесене на овај олтар
који благосиљам потезима пера
Јесам ли најбољи калиграф овде послат по задатку
ево крви моје из мастионице
по одраној кожи капље слова
2.
Трчим, трчим, сурвавам се као махнит
да у воденим јамама клисуре
загњурим своје лице
спуштам се дубоко у њихов понор
умирем међу рибама
па вазносим на светлост дана
То распињем себе
да прихватим небо
и писмена даривана од Бога
3.
А звани јесам Војсил Граматик
у народу овом што се на граници
времена тиска
учитеља ишту
док им мотике
окопавају камен и небо
Учитељем ме зову
а истину о историји им ћутим
чувам на длану њихове животе
и све стрепим
хоћемо ли остати навек овако будни
Над мојим пергаментом
шушти тресибапска ноћ
Грци опседају Трново
као да је Илиј
граде у причама из сећања
Тројанског коња
до последњег крика ноћи
4.
Месечина је горе
круг светлости у мраку овог доба
5.
Нека је благословено име Господње
дозивам га у овој самотној ноћи
Починак остављам за будући век
