Још кожу и кости
држиш прозирном руком;
посреди преполовљен
кош од груди
бљује увис тамнило,
орожалу пирамиду
од речи људи
слагану.
Ево сам чудовиште,
само пред Тобом;
Твоја креација
која те иште
међу другима,
Твојима исто.
Ево ми сунце чисто,
скривено у речима
да учим да будем ја,
због преображаја
у Ти.
