Центар и галерија су места окупљања наших људи, где се одржавају књижевне трибине, позоришне представе, наступају хорови, гуслари, излажу винари, а ту су и изложбе традиционалне хране из Лике, Херцеговине и Старе Србије које наше земљаке богатством укуса враћају у стари завичај.

У Отави, милионском граду, нема нас тако много, као у Торонту. Овде су углавном долазили млади и стручни људи који су бежали од ратних дешавања. Са собом су понели и љубав према свом огњишту и традицију, са жељом да овде успостави хармонију, као што је то чинио Свети Сава у земљи из које потичемо.

Енергија и способност подигла је нову цркву и културни центар, који је у Отави наша Кућа.

Група заљубљеника у уметност, уз благонаклоност управе црквено-школског Одбора, оспособила је у Културном центру једну просторију и направила галерију.

Осим изложби уметничких слика, дечијих радионица и предавања,  прављене су и етно изложбе са едукативним карактером. Велику улогу у организацији ових догађају имају жене из Кола српских сестара.

(Фото Ж.К.)

Културни центар је место где се одржавају књижевне трибине, позоришне представе, гостују значајни људи, наступају хорови, гуслари, излажу винари…

Место које је постало окосница окупљања наших људи и где заједница живи и ствара. Уз културне програме ту су и изложбе традиционалне хране из Лике, Херцеговине и Старе Србије које наше земљаке богатством укуса враћају у завичај.

Наши људи су донели и разне предмете из старог завичаја па се и ти експонати изложе у нашој галерији. Ћилими, везови, ткања као и разне алатке и предмети коришћени у домаћинству су блистали уз пратећу сценографију огњишта и дома. Млади су посебно били одушевљени сазнањем да су њихов дедови, баке, очеви и мајке били вични да направе такве дивне ствари.

(Фото Ж.К.)

Организовали смо изложбе поводом сто година од пробоја Солунског фронта, осам векова аутокефалности  Српске православне цркве, затим посебно занимљива предавања о животу Светог Саве, нашим манастирима на Светој Гори и Румунији.

Лику смо представили кроз неколико личких прела. Добра вечера и специјалитети личке кухиње одушевили су присутну публику, Херцеговачко вече, осим бројних ручних радова и херцеговачке кухиње, показало је знамените јунаке и личности из Херцеговине. Група винара, ентузијаста, сваке године је прави фестивал вина са обилном ловачком вечером уз дегустацију и оцењивање вина. Новац сакупљен на тим сусретима уплаћиван је за отплату дугова око изградње наше нове цркве и културног центра.

Пре неколико година организована је незаборавно војвођанско вече, а приход са те манифестације намењен је био за израду порталног мозаика у новој цркви. Хтели смо да дочарамо грађански живот у Војводини и Србији, а за вечеру је направљена раскошна трпезу старих српских специјалитета.

(Фото Ж.К.)

У галерији су изнесени драгоцени експонати, а изложбени простор је подељен на више целина, салон, трпезарија, кухиња, спаваћа соба…

Спаваћу собу је красио кревет са везеном постељином од шлингераја.

У кревету је била лутка обучена у исхеклано оделце за крштење (старо 120 година), мали опанчићи уредно сложени на ћилим поред кревета и наткасна са дивним биљурним огледалом, породичне слике и стари сат и делови накита били су украс у спаваћој соби.

На посебном столу биле су пожутеле старе фотографије предака и колекција старог српског новца.

На  трпезаријском столу уштиркан свечани столњак а најлепши сребрни есцајг и елегантно украшени порцелански тањири. На комоди украшена боца, сребрни чирак и комплет за кафу, а гоблен „Тајне вечера” изнад комоде.

(Фото Ж.К.)

Лутке манекенке обучене у традиционалну грађанску ношњу –  либаде са дугачким рукавима, затим везене и чипкане хаљине као и бисером извезени тепелук на глави представљао је домаћицу куће.

У наставку трпезарије је био салон са неколико старинских комада намештаја.

Пиротски ћилимчићи красили су под салона, испред софе на сточићу било је послужење кафе, а на полицама ретке књиге и стона лампа са лепим абажуром. На зиду неколико урамљених златом везених косовских народних мотива.

Све је то одушевило посетиоце и натерало да размишљају са сетом о прошлом времену. На зидовима кухиње биле су извезене „куварице” са порукама домаћици, сто покривен дивно извезеним столњаком, прибор за спремање јела (стари кувар, кухињске посуде, сито, аван, соље, млин за кафу, лампа на гас, пегла на угаљ).

Умиваоник је био украшен везеним пешкирима  са порукама.

Да би смо се приближили том времену сваки посетилац је на улазу у Српску грађанску кућу био послужен старовремским Берметом „Лалин сонет” винарије Шљокић, аперитивима и медом.

За вечеру је направљен посебан мени за који се постарало Коло Српских сестара показујући широку лепезу својих способност и кулинарске вештине.

(Фото Ж.К.)

За предјело наресци сувог меса, сир липтауер, пите, проја, затим јунећа чорба и ринфлајс са сосом од мирођије и реном.

Главно јело тендерлоин у ловачком сосу са запеченим кромпиром и флекицама са купусом. Гомбоце – кнедле са шљивама  изазвале су одушевљење присутних као и китнкез, ванилице и штрудле.

Пре вечера изведен је посебан програм староградских песма, које је отпевао хор „Бистрик” из Монтреала, док је током вечере оркестар изводио потпури староградски мелодија.

Око 200 гостију пре и после вечере сишло је до галерије да види ову предивну изложбу, која је иначе, трајала недељу дана. Многи млади нису имали прилику да виде овакву представу живота у Војводини и Србији. За њих је то било откровење једног прошлог времена.

Ово представљање Војводине и Србије из 19. века, врло добро је прихваћено од публике. На опште задовољство свих људи из заједнице сакупљено је довољно новаца и донација.

Скупљена средства употребљена су да се купи квалитетан материјал за израду мозаика. Рад на мозаику је био волонтерски, а радила га је је група наших уметника, верника.

После годину и по дана мозаик је освештан и постављен изнад врата храма Светог  Стефана, где и данас краси портал нове српске цркве у Отави.

 

Живана Костић, Отава

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име