Колико често помислите како не можете даље?

Да ли сте се нашли у ситуацији да вас мељу обавезе, милион задатака, како у приватном тако и у пословном животу, и једноставно не знате на коју страну пре да се окренете. Све видите катастрофично, не налазите решење за своју ситуацију. Проблеми се гомилају, а не успевате да их превазиђете.

И потом, једног дана, кажете сами себи да не можете више. Пуцате по шавовима. Одустајете, јер не можете да нађете функционална решења за животне ситуације. Не видите излаз и доживљатате ментални колапс.

Шта је ментални колапс?

Ментални колапс се користи да би описао симптоме интензивних менталних или емоционалних тегоба. Ови симптоми у датом тренутку су толико преплављујући да онемогућавају нормално свакодневно функционисање.

Синоними за ментални колапс су и нервни слом, емотивни слом, а данас се све чешће употребљава и израз криза менталног здравља. Сам термин није медицински термин, већ описује различита стања у којима се најчешће јавља преплављујућа анксиозност, депресија, а може да буде и последица високог нивоа стреса или сагоревања (burnout-a).

Симптоми менталног колапса

Симптоми овог стања се разликују од особе од особе.

Постоји читава лепеза симптома који могу да се јаве током менталног колапса. Они се појављују одједном и могу да означавају појаву различитих стања од анксиозности, депресије до шизофреније.

Неки од симптома који се најчешће спомињу су:

– Анксиозност и панични напади: константан осећај напетости, нервоза, знојави дланови, нервозан стомак, несвестица…

– Депресија: особа се осећа тужно или као да је изгубила наду, изражен је осећај крвице, умањује споствену вредност, нема енергије, губи интересовања за хобије, уживање, понекад се и самоповређује или размишља о самоубиству.

– Проблеми са спавањем: висок ниво стреса доводи до поремећаја у спавању било да особа не може да заспи или не спава довољно у континутитету. Осим што недостатак сна може да указује на поједина ментална стања попут депресије и анскиозности, истовремено утиче и на свакодневно функционисање и могућност рационалнијег сагледавања проблема и доношења одлука.

– Промене у начину исхране/апетиту: док неке особе у стресним ситуацијама губе апетит и престају да једу, код других се јавља управо супротно: у храни траже утеху, енергију и начин да побегну од проблема.

– Потешкоће у концентрацији: постоје истраживања која указју на то да стрес утиче на промене у структури и начину функционисања мозга које се огледа у концентрацији и памћењу.

– Промене расположења: неке особе током менталног колапса пролазе и у истом дану кроз различита расположења и дешава се да имају читав сплет емоција које се брзо смењују. Од беспомћности преко анксиозности до кривице и беса. Због терета који особа носи у том тренутку и немогућности да се избори са проблемом на адекватан начин и сами емотивни одговори постају нездрави и воде у продубљивање проблема.

– Повлачење: услед заокупираности сопственим стањем особе током менталног колапса се често повлаче од пријатеља, породице и сарадника. Ово се огледа кроз: избегавање друштвених дешавања, лошу хигијену, изненадна отварања боловања или непојављивање на послу, изолацију код куће, престанак комуникације са блиским људима.

У екстремнијим случајевима током менталног колапса могу да се јаве и: симптоми психозе попут халуцинација или делузија, и параноидне идеје (идеје прогањања, утисак да су се сви уротили против особе…).

Разлози због којих настаје ментални колапс

Попут симптома менталног колапса и разлози због код се он јавља су индивидуални. Постојећи ментални поремећаји (некад видљиви, некад не) су фактор који доста утиче на његово јављање, али стрес такође игра важну улогу.

Понекад се ради о хроничном стресу који се само појачава и гради током времена и особа не зна више како да изађе на крај са њим. Некада се ради о једној ситуацији која је преплављујућа, кризна ситуација која није била планирана и црпи сву снагу, енергију и остале ресурсе особе.

Фактори који доприносе овом стању су:

Злостављање,
Академски или пословни проблеми и притисак
Развод,
Смрт блиске особе,
Пресељење,
Финансијски проблеми,
Трауме,
Губитак посла,
Тешке повреде или болести које утичу на свакодневни живот,
Изложеност насиљу,
Престанак коришћења лекова за лечење специфичног поремећаја…
Док неке особе са мање потешкоћа превазилазе ове или сличне невоље, друге нису толико психолошкки отпорне када се нађу пред тежим стресорима. Лоше вештине превазилажења проблема, недостатак бриге о себи, недостатак подршке околине, немање контаката са другим људима, оптерећеност, неоткривени ментални проблеми сви могу да утичу на појаву менталног колапса.

Шта када дође до менталног колапса?

Менални колапс може да уведе особу у стања одређених поремећаја која се дуже лече, а може да буде и тренутна епизода проузрокована одређеним стресором.

Без обзира на узрок оно што је битно у ситуаицији менталног колапса јесте да се реагује, а не да се чека да прође само од себе. Чекање видно продубљује психичко стање и оставља психичке и физичке последице.

Ево шта у тим тренуцима да урадите:

Причајте са лекаром. Можете за почетак отићи и код доктора опште праксе који ће прегледати физичко стање и упутити вас даље код специјалиста
Идите на психотерапију. Правци попут когнитвних терапија (КБТ и РЕиКБТ) су ефикасни у проналажењу решења у кризним ситуацијама и учењу клијената како да се носи са стресом
По потреби крените са фармакотерапијом. Имајте у виду да ову врсту терапије могу да препишу искључиво лекари и да је потребно да се држите упутстава које вам дају.

Промените неке од животних навика: избегавајте кофеин и алкохол, вежбајте сваког дана, храните се здраво, направите рутину везану за спавање и одлазак у кревет, користите технике за опуштање (попут вежби дисања, масажа), дружите се и причајте са блиским особама о томе шта вас мучи.

У случају да лекар одлучи да вам је потребна хоспитализација гледајте на то као на средство за опоравак од тренутног стања, без обзира на непријатност коју осећате у том тренутку.

Ментална хигијена – превенција менталног колапса

Најбољи начин да до менталног колапса не дође јесте превенција кроз менталну хигијену. Постоје одређена понашања која свако од нас може да научи и премењује у свакодневном животу како би бринуо о себи и свом ментално здрављу:

Планирајте унапред: када постоје назнаке почетка стресне ситуације кључно је планирати
Адаптирајте начин размишљања: учите како то да радите на мањим проблемима. Када испред себе имате проблем који вас кочи крените сами себе да преиспитујете: да ли је проблем страшан и непремостив или није; да ли је потребно да се измакнем из ситуације; кога још могу да позовем у помоћ; шта је под мојом контролом, а шта није; на који начин најбоље себи могу да помогнем у овој ситуацији… вежбањем на малим проблемима и стресорима, лакше ћете се носити са већим
Нерешене трауме, ситуације из прошлости понекад је потребно разрешити: то не можемо увек сами, због чега је добро имати подршку стручњака за ментално здравље
Узимање преписане терапије ако већ имате неке менталне проблеме: свака промена дозе, терапије, престајање узимања исте мора се ради уз надзор лекара
Признајте сами себи да сте људско биће, а не робот: самим тим и грешке су дозвољене и дешавају се
Спавајте: Добар ноћни сан је важан аспект менталног здравља и помаже нам да се опоравимо од свих дешавања и спремимо за све што нам сутра носи

Практикујте неки вид опуштања: постоје многе технике релаксације, нађите ону која вам прија и редовно је користите како бисте се регенерисали
Физичка активност: људи нису статична бића, свакодневна физичка активност нам је потребна како би се наше тело истовремено и напунило енергијом и опустилло
Једите здраво: уноси здравих и хранљивих материја утиче и на наше телесно и ментално здравље
Музика као вид опуштања: уживајте у музици која вам прија, без обзира да ли чете да је слушате, свирате, певате, стварате, плешете
Дозволите себи да будете креативни: креативност је кључна када се нађемо пред зидом и желимо да решимо проблем. Пробајте нове ствари, будите отворени према новим искуствима, учите
Не упоређујте се са другима: свако од нас има своје механизме и начине решавања проблема, како гледа на ствари. Уместо да се упоређујете и размишљате зашто неко нешто успева, а ви не проучите на који начин особа решава проблем, прилагодите га себи, свом стилу и крените да га примењујете
Смањите ниво стреса који доноси технологија: колико год смо везани за технологију, искључите се с времена на време, заборавите на вести, друштвене мреже. Дозволите себи да вам буде досадно, уместо телефона, телевизора, компјутера узмите књигу у руке, кувајте, шетајте, дружите се

Проведите време у природи: активности ван града, у зеленилу позитивно утичу на наш организам и ментално здравље
Одржавајте везе са људима који вам значе: у свакодневном животу, а поготово кризним периодима, важно је имати подршку блиских људи и околине
Смејте се: хумор и смех су важни и саставни део наших живота
Живите и понашајте се у складу са вашим вредностима: на овај начин ћете подићи ниво сопствене резилијентности (отпорности)
Пронађите одговарајућег стручњака за ментално здравље: добро је имати некога ко је објективан и ко може да вам пружи подршку у кризним ситуацијама и истовремено вас научи начинима на које можете да решите сопствене проблеме
Вежбајте безусловно самоприхватање: ако не будете критиковали себе и начине како се сналазите у одређеним ситуацијама, већ почнете себе прихватати и поштовати као људско биће са свим својим врлинама и манама, лакше ћете наћи излаз у кризним ситуацијама.

 

 

 

 

psihoterapijaipsiholoskosavetovanje

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име