Још од најранијих дана сва моја деца су почела да певају, млађи су слушали старије док и сами нису запевали

Срби су народ који је кроз историју доживео велика страдања од стране оних који су покушали да му преотму земљу и слободу. Један од мучних примера је и стрељање 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника у крагујевачким Шумарицама 21. октобра 1941. године. И данас, 80 година касније, код споменика „Прекинут лет“ традиционално се одржава Велики школски час.

Тим поводом мајка једанаесторо деце Маја Kовачевић написала је дирљиву песму посвећену крагујевачкој трагедији и са својим наследницима је и отпевала. Спот су снимали у спомен парку Шумарице, као и у учионици из које су ђаци изведени на стрељање.

– У оквиру духовно-просветитељске акције „Заволи, воли! Обновимо себе! Глас Србије“ изашла је нова песма Светим Kрагујевачким Мученицима. Песму певамо деца и ја, а већ 30. октобра излази и нова песма посвећена блажено почившем митрополиту Амфилохију по мом тексту.

– Последњих година све чешће ми се јављала жеља да нешто створим на бази духовне песме. Kренула сам лаички, али како је време пролазило сазревала сам, па је и жеља да све што стварам буде јединствено и другачије, бивала све јача, почиње причу Маја.

– Деца и ја смо иначе увек волели заједно да певамо, сада смо само то некако уоквирили и покушали своју љубав према вери, Богу и музици да преточимо у песму коју могу да чују сви они који духовну музику носе у срцу.

Са толико чељади у кући је увек весело, али и радно.

– Навикне се човек на такав начин функционисања, и када неко није код куће осећају се велика празнина и нека чудна тишина – наводи она. Још од најранијих дана сва моја деца су почела да певају. Млађи су слушали старије, гледали једни од других, док и сами нису запевали.

И многи би могли помислити да је улога мајке једанаесторо деце неописиво тешка, те да је за стварање тако велике породице потребно много храбрости.

– Страх увек постоји посебно када је неко самохрани родитељ, али када се човек држи за Бога тај страх тада није тако велики. Бог нам никада не даје већи крст од онога кога можемо да понесемо.

Бити мама толико деце је тешко, али шта је то наспрам среће и љубави која у овој кући влада.

– Никада нисам размишљала о томе да ли ће ми бити тешко јер су деца моја највећа радост, они ми дају толико велику снагу да ми се чини да је цео свет наш. Понекада јесте тешко, али довољан је један дечји поглед, загрљај, топла реч која све решава. У нашој кући све функционише на бази љубави, разговора и договора. Наравно, има тренутака и када викнем, али углавном се трудим да сваки проблем решимо разговором.

Ова велика, срећна породица живи једноставним животом, искрена је Маја.

– Мој живот није тежи него жена које имају мање деце. Решење је у доброј организацији, али искрено и баки која је увек ту да помогне када затреба. Ипак, када је у породици више деце неке ствари су другачије. Имају једни друге, играју се и угледају једни на друге. Искрено мислим да је теже имати једно дете.

пак, реакција на многобројну породицу Kовачевић има разних.

– Могу да кажем да у последње време заиста доживљавамо дивне сусрете са људима, много је љубави и радости усмерено ка нама. Наравно, десе се и коментари да није у реду имати тако много деце, али они не могу да засене љубав коју добијам од оних који нас искрено воле и подржавају.

 

 

24 sedam

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име