Да видимо како та колонијална култура разобличава младе српске уметнике.
На фотографијама су радови овогодишње уже селекције за награду Д.Б. Мангелос (Павле Бановић, Кемил Бектеши, Деа Ђанковић, Милан Кујунџић), која се додељује младим визуелним уметницима. Већ 21.годину, по истом принципу и у другим земљама: БиХ, Албанија, Македонија, Чешка, Бугарска…. под локалним називом, у организацији Residency Unlimited и фонда The Trust for Mutual Understanding (TMU).
То изгледа тако што награђен борави 8 недеља у Њујорку, добије стипендију да борави и уради неки рад. Тамо има прилику да упозна афирмисане уметнике, њујоршку сцену, све у свему уђе у кружок хипстераја мегалополиса, сагледа шта тражи фондашко финансирање које подразумева врло прецизна устројства, правила, да не кажем каноне, а за то се добија лагодан живот, мада и тамо малобројних уметника у служби политичког агитовања.
Нико их не води по буџацима сиротињских квартова, нити их упозоравају на хиљаде уметника који нас повремено забезекну неком агендом из ДАВОС-а, када фрљекну торту на Монализу па вичу како је „планета загађена“, или на Бијеналу у Венецији носе Путинов лик као накурњак, надајући се да ће им друштво спектакла уделити мало медијске пажње.
Мада, као што видите то се већ овде све зна, да би се уопште дошло до могућности награде, мораш да скренеш пажњу исписујући неке плагијаторске глупости на енглеском и да налепиш на зид, или да вриштиш као она коју сте недавно чули код споменика Стефану Немањи о женским правима.
Ту награду код нас додељују разни колонијални комесари из наших институција, а има их као бубашваба. Мангелос награда лебди омладини изнад глава као нека „најпрестижнија“ ствар у младости, то им и на факултету говоре, па тако се свесно или несвесно оријентишу према фондашкој колонијалној пропагандној ентропији.
Када и ако схвате о чему се ради, већ је касно. Нит су научили да сликају, нити да налазе друге начине да живе од својих вештина и знања, све у свему пакао тежње да једног дана припадају кругу њујоршке хипстерске сцене плаћају по буџацима Оставинске, Боркиним легатима, поскакују о „независном Косову“ или „српском национализму, примитивизму и мизогинији“.
Маја Миловановић – уметник
