Именујеш ствари и ствара се свет:
величанствен, моћан, тајанствен и леп;
нежан као травка, мирисав ко цвет;
сјајан као сунце, складан као цреп.
Забележиш ствари и остане реч;
испевана песма, благослов и дар,
твори нови живот, као цваст и млеч,
и узраста срећа, постојања чар.
Све на свету, друже, оставља свој траг –
каже један песник мојој души драг
(иако нас дели скоро цео век).
Нити су и снажне, а у исти мах
трепераво благе као цветни прах…
А певање – порив, и љубав, и лек!
literaryworkshopkordun.com
