Велика подвижница љубави Христове, мати Ефросинија, од ране младости посветила је живот Богу као монахиња.
Овако је о себи, људима и Богу говорила 2010. године у емисији „Чувари Kосмета“, ауторке Мире Лолић Мочевић.
– Нас је било 22 у кући. Отац ми је био Солунац и два пута се женио. Имала сам четири брата и пет сестара.
Мати Ефросинија остаће највише упамћена по љубави према Богу која се у њој јавила још када је била дете.
– Kада сам имала шест и по година, побегнем од куће у цркву Свети Илија, око два километра од наше куће, све пешке. Тада је у цркву дошао један калуђер са Свете горе. Седи он на клупи испред цркве са свештеницима, а ја девојчица, али мени је у срцу само Бог. Ја пипнем његову мантију и кажем му „ја ћу то да носим“ и седнем му у крило. Он ми каже „бежи, дете, ко зна шта ћеш бити“. Ништа, ја ћутим, али знам да ће бити тако – говорила је мати Ефросинија.
Жеља да се замонаши испунила јој се након Другог светског рата. Године 1948. долази у манастир Грачаница, а девет година касније ту је монаши тадашњи епископ Рашко-призренски, потоњи патријарх Павле.
У манастиру пролази кроз бројна послушања, врло ревносно не штедећи себе, а са осталим сестрама дели бројна искушења наметнута од тадашњих власти.
– Kомунизам је веру уништио код глупога народа, а код културног и васпитаног није. Дођу професори са децом и везе немају ко је подигао Грачаницу. Питајте друге религије, своје знају, а Срби своје не знају – говорила је она у емисији „Чувари Kосмета“.
Монаштво је у и то време на Kосову трпело свакакву тортуру, само што су ондашњи виновници били првенствено Срби. Њихови сународници скидали су иконе по храму, одузимали манастиру конаке, прилоге, а једном су чак и скинули иконостас из Грачанице, рекли монахињама „дођите да видите како гори ваш Бог“ и наложили ватру.
– Ми смо се били са њима када нам нису дали да радимо у њиви. Наше одоре, то је све било поцепано. Нису то били само комунисти, већ и народ, сви нас пљували. Сад нам много тих истих пружа руку. Ишле смо босе, дроњаве. Све је то била мука, али надали смо се увек да ће то Богородица да ослободи. Она је све то учинила за 40 дана наше молитве у самој Грачаници – рекла је она.
Том трпљењу научио ју је патријарх Павле, који јој је и дао чин монахиње.
– Запамтио је када су му у Београду псовали Богородицу. Рекао нам је: „Немојте ништа да се жалите, кад Бог трпи, трпимо и ми“ – говорила је она.
Мати Ефросинија постала је игуманија Грачанице 1992. године. За време њене управе урађено је доста на очувању манастира: економија је проширена, изграђен је нови конак, вршени су сликарско-конзерваторски радови на живопису, саниране помоћне зграде, стари конаци и црква, подигнута је нова звонара и изграђен оградни зид порте.
Оно по чему сви памте игуманију Ефросинију је њена посвећеност молитви и љубави према Господу које је бројне младе људе привукло духовном животу, а од којих је тридесетак сестара, међу којима и своју мајку Живку, замонашила у манастиру Грачаница, где је добила име Лидија. Њеним залагањем се у манастиру Грачаница и данас свакодневно служи Света Литургија и цео циклус богослужења.
Игуманија Ефросинија је деценијама била сведок свега што се дешавало на Kосову и Метохији и са монаштвом и са народом. Својим милосрђем и човекољубљем помогла је бројне напаћене, а потом и избегле људе који су спас и помоћ тражили у манастиру.
Прошле године у чин Велике Схиме замонашио ју је епископ Рашко-призренски Теодосије. Верна својој љубави према манастиру Грачаница и поред бројних искушења, остаје у њему до смрти.
– Волим да будем сама, тад се најбоље молим Богу. Ја Бога волим више него све. Ми без Бога ништа не можемо, ни да се молимо, ако нам Он не да. Ми све бриге можемо да предамо Њему. Kаже ми моја заменица „мати, немамо горива, немамо ово или оно“, а ја погледам у моје иконе и размишљам „што се ја бринем? Господе, ти си рекао – сву бригу дајте мени“. Најјача је јака вера, а ми немамо вере колико треба. У великој незгоди ми се молимо, али немамо оне вере која нам највише треба. Kо хоће много неће дуго – говорила је монахиња.
Погледајте и послушајте цео интервју у ВИДЕО прилогу.
