Главни непријатељи партизана у Народно ослободилачкој борби нису били Немци и усташе већ четници. Комунисти су сматрали да ће на власт доћи само ако победе четнике у чијим редовима су углавном били Срби – најбројнији народ на простору Краљевине Југославије.
Осим тога, комунисти су са усташама најмање две деценије пре почетка Другог светског рата имали веома блиску сарадњу. Она се заснивала на заједничком циљу а то је био рушење Краљевине Југославије. И усташе и комунисти су сматрали да је великосрпска буржоазија поробила друге народе и ускратила им државну самосталност.
Комунисти поздрављају усташки устанак
На пример, након неуспешног Велебитског устанка 1932. године, Комунистичка партија Југославије је подржала ту оружану акцију усташа. У партијском листу „Пролетер” истакнуто је да Комунистичка партија Југославије „поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну”.
„У последње време почиње да се шири посебно у Лици и северној Далмацији усташки покрет против српских окупаторских власти. Било је више сукоба између наоружаних усташа и жандара. Између Шибеника и Бенковца усташе су дигле у ваздух четири жандарске касарне. У сукобима у Лици заробили су пет жандара и одвели их са собом као таоце. Влада је, да угуши покрет прогласила опсадно стање у тим крајевима, послала 1.400 жандара, три батаљона војске, два коњичка одреда и једну брдску батерију”
У новембру 1932. године, у тексту објављеном у званичном гласилу Комунистичке партије Југославије, секретар ЦК КПЈ Милан Горкић је критиковао комунистичке вође из Далмације јер се нису придружиле усташама током Велебитског устанка.
Током устанка који је пропао јер су се устаници разишли кућама, жандари су код села Јадовна убили припадника усташког покрета Степана Девчића. У знак освете усташе су по доласку на власт управо на том месту формирали концентрациони логор Јадовно. За 132 дана постојања, од 11. априла до 21. августа 1941. године тамо су на нај суровије начине ликвидиране 40.123 особе.
Да се вратимо на сарадњу комуниста и усташа. Већина учесника Велебитског устанка побегла је у Задар, који је био у саставу Италије. Ипак, неки од устаника су ухапшени и осуђени на вишегодишњу робију. То је био случај са једним од помоћника Андрије Артуковића, Јурајем– Јуцом Рукавином. Он је осуђен на смртну казну, која је преиначена у казну доживотне робије. Током тамновања у Лепоглави Рукавина се упознао са истакнутим комунистом, Милованом Ђиласом. То познанство је касније омогућило одређене контакте током рата, а Рукавини је жалбу за помиловање саставио професор Сима Марковић, један од првих секретара КПЈ.
magazin.politika
