Име Гетсиманија потиче од хебрејског Gat-Semen што значи фабрика преса за маслине. Кидрон, на другом крају Гетсиманије, зове се „Поток Кидрон“ и према хришћанском предању је место Последњег суда Божијег.
Друго име кидрона је „Јосафатова долина“. Име Јосафат потиче од хебрејских речи Jahve-Sophot, што значи „Бог суди“; име дато од пророка Јоила (3:2).
Према Новом Завету, пут Христовог страдања започео је из Гетсиманије (Матеј 26,36, Марко 14,32, Лука 22,39, Јован 18). Ту се Христос молио пре него што је Његово страдање отпочело, примио је пољубац издаје од Јуде, ухватили га је гомила Пилатових војника и фарисејских слуга. Од 4. века па надаље мапирани однос места са наведеним догађајима учинио га је хришћанском светињом.
Гетсиманија није везана само за Христове муке, већ и за погреб Богородице. Средином 11. века означен је Богородичин гроб . Готово у истом периоду подигнут је и први храм Успења, вероватно у време цара Маркинијана (450-457 п.Х.) и јерусалимског патријарха Јувеналија.
Светилиште Пресвете Богородице у Гетсиманији
Срца верних православних хришћана испуњена су страхопоштовањем и оданошћу према Пречистој Мајци Бога и Спаса нашег Исуса Христа.
Дакле, од времена хришћанске давнине Црква сходно томе поштује Богородицу, док мајка Цркава (Јерусалим) као најдрагоценији бисер чува Свети и освештани Гроб и негује га као зеницу ока.
Апостоли су са Сиона пренели Богородичино тело у овај Гроб ради погреба после њеног Успења, а од првих хришћанских година око њега је подигнута црква у облику крста са скромном и несофистицираном кабином која је окруживала свети гроб.
Најпоштованија црква Богородице налази се у Гетсиманији, у Јосафатовој долини или Потоку Кидрону, између брда Морије и Маслинске горе. У близини се десило каменовање првомученика Стефана, а у непосредој околини се налази и место молитве Господње у Гетсиманском врту, у ком је и ухваћен после Јудине издаје.
То је подземна црква у облику крста која подсећа на катакомбу, са четрдесет осам широких степеница које воде до Богородичиног Гроба. Гробница је уклесана унутар монолитне стене, окружена кабином са два улаза која омогућава ходочасницима да уђу у Гробницу са западног улаза и изађу са севера.
Најсветија и најчаснија светиња која нас подсећа на катакомбе прогоњене Цркве мученика наше вере, сачувана је кроз векове уз само незнатну обнову од стране крсташа 1130. године. Светиња је под управом грчког Православног хагиотафитског братства и ту се свакодневно служи Литургија .
У навечерје Успења Господњег уз началствовање јерусалимског Патријарха, прославља се Епитаф Богородице уз појање Ламента у знак сећања на њен погреб од стране апостола…
Први и најстарији податак налазимо у Другој беседи о Успењу Светог Јована Дамаскина, која може релативно одредити време и ктитора храма. У својој Беседи, Свети Јован пише о погребу и метастазама Богородице на основу података из такозване „Евтимијеве историје“; „Цар Маркинијан и Пулхерије, пошто су позвали Патријарха јерусалимског Јувеналија и палестинске епископе у престоницу на Халкидонски сабор, рекоше им: Чујемо да постоји прва и најчудеснија црква Богородице и Увекдјеве Марије у Јерусалиму, у селу Гетсиманији где је њено тело припремљено за сахрану. Стога бисмо желели да вам понудимо овај остатак да се ту постави као знак заштите владајућег града”.
Примивши знак, Јувеналије је одговорио: „Не помињу се питања у вези са сахраном Богородице у Богом надахнутом Светом Писму. Међутим, Предање каже да су у време њеног упокојења апостоли пренети у трен ока до ње Духом Светим из разних крајева света, сабрали су се у Јерусалиму – осим Томе и, у присуству непрестаних анђеоских химни, приступили погребу.
Трећег дана су дошли и отворили гроб да јој се поклоне, али учинивши то, нису нашли њено часно тело унутра, него је унутра била само њена погребна одежда и поново су запечатили гроб”.
Из наведеног произилази да је ктитор Цркве неко ко је живео пре времена цара Маркинијана и Пулхерије, иначе не би рекао „чујемо да има у Јерусалиму“. Ово нас доводи до година 339-450, између Јевсевијеве смрти и пре Маркинијанове владавине. Коначна историјска чињеница која доприноси хронолошком одређењу цркве налази се у Беседи о Успењу Светог Јеронима, одржаној 386. године у присуству Свете Пауле, која открива да се Богородичин Гроб налази у Јосафатовој долини између Сиона и Маслинске горе. . „Ви, Паула, сте видели место где су подигли Цркву у њену част од прелепог камења. Сви људи у Јерусалиму објављују да је Марија тамо сахрањена, али је њен Гроб празан”.
ИЗВОР: https://en.jerusalem-patriarchate.info/holy-pilgrimage-sites/holy-gethsemane/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 29.08.2022.
