Марија Монтесори, по чијој се методи учења и васпитања отвара све више школа и вртића, била је изузетно велики педагог која је још у прошлом веку покушала да промени бројне ставове о васпитању деце. Рођена је 1870. године и била је прва жена у Италији која је уписала и завршила студије медицине, а као асистенткиња у болници радила је на одељењу за рад с децом “изван система”. Њена промишљања и веома широки видици већ су тада утицали на бројне промене у васпитању. Она је сама смишљала масу дидактичких помагала, показала је како учење не полази од учитеља већ ученика, и чврсто је веровала да децу није потребно присиљавати да би учила већ је једино важно да им осигурамо подстицајно окружење које ће их позивати на промишљање и истраживање. И тиме задовољити две важне дечје потребе – подстицање њихове природне радозналости и учење кроз шаренило и игру. Зато је главна мисао водиља свих институција које су преузеле њен начин васпитања – “Пустите децу да науче сама”.
Из њене је школе потекао је читав низ животно важних ставова па доносимо само мали део свих њених великих мудрости. И знајте – ове мудрости нису намењене само малој деци јер човек учи док је жив па исто тако и у својим познијим годинама може да промени свој мали свет и погледе на васпитање.
1. Деца највише упијају и уче из оног што их окружује
2. Ако сте искрени са својим дететом, оно ће научити што је праведност
3. Ако се дете осећа сигурно, оно ће учити и веровати људима
4. Ако дете често грдимо, оно ће научити како да осуђује друге
5. Ако дете често хвалимо, оно ће научити да цени друге
6. Ако се према детету постављамо непријатељски, оно ће научити да туче и вређа друге
7. Ако дете често исмевате, оно ће постати стидљиво
8. Ако детету често говоримо да мора да се стиди због својих поступака, оно ће научити да се стално осећа кривим
9. Ако дете често охрабрујете, оно ће имати велико самопоуздање
10. Ако детету буде стална подршка, оно ће бити самостално и самоуверено
11. Ако дете живи у пријатељском окружењу научиће како да нађе љубав
12. Никада немојте да говорити лоше о свом детету – ни када га нема, а ни пред њим
13. Уместо критиковања његовог карактера концентришите се на оно добро у њему. Тако неће бити места за оно лоше.
14. Увек будите спремни да помогнете свом детету као и да одете када видите да се само добро сналази.
15. Помозите свом детету да рано почне да спознаје свет око себе, посебно ако је окружен миром и љубављу.
16. Поштујте дете чак и када направи грешку, тако ће брже знати да је исправи.
17. Увијек слушајте и одговарајте на дечја питања и молбе – тако ће знати да сте увек ту за њега.
18. Пазите како се понашате испред детета јер оно упија наше понашање.
19. Поштујте дете које одмара, посматра активности остале деце или размишља о нечему. Немојте их терати да уместо тога раде неке друге активности. И деци је потребно размишљање.
20. Истина о животу сигурна је као гравитација: да бисмо живели у потпуности, морамо научити да користимо ствари и да волимо људе, а не да волимо ствари и користимо људе.
21. У средишту васпитања треба да буде сам човек. Увек треба имати на уму то, да се човек не развија на факултету, него да његов душевни развој почиње чим се роди и да је најјачи у прве три године живота
22. Ми не можемо да учимо дете како да буде уметник, али му можемо помоћи да само развије: Око које види; Руку која слуша, Душу која осећа.
