Највећа светиња у Ибарском Колашину, која је као и верни народ одолевала вековима, јесте Црна река у којој су моште Светог Петра Коришког. Манастир надомак Зубиног потока издваја се и архитектонски и уметнички међу средњовековним здањима.
Манастир рашко-призренске епархије из 14. века, смештен је узводно уз истоимену реку у планинској дивљини Мокре горе. Посвећен архангелима Михајлу и Гаврилу један је од српских манстира са најлепшом пећинском црквом. Манастир има четири нивоа, улазна врата су на другом.
Црква је једнобродна са полукружном апсидом и на трећем је нивоу. Живопис у храму насликао је у 16. веку Зограф Лонгин. У цркви су похрањене мошти Светог Петра Коришког који се подвизавао у Кориши неделако од Призрена.
“Свети Петар је вековима овде окупљао народ, зна се да су његове мошти овде од 1709. Људи из Зубиног потока, Митровице, Новог Пазара и Тутина долазе овде, моле се. Када говоримо о исцелењима онда морамо рећи да се овде нису исцељивали само православни већ и Муслимани и Бошњаци”, каже отац Андреј, теолог и игуман манастира Црна река.
Срби северног Косова у дане поста походе манастир Црну реку у коме се подвизавао и Јоаникије Девички. Светитељ који је тој светињи дао име, јер је, прво словио за Белу реку. Ново име понео је када је река ометала тиховање Јоаникија који јој је узвикнуо: Умукни црна реко.
“И од тог тренутка је река понорница. Овај крај је сада пуст до недавно су ту била 10-так српских села. Били су ту Рачићи, Раловићи, Горње и Доње Мојсиље, нажалост ту људи више нема”, каже отац Андреј.
У планинском спокоју Мокре горе тиховали су и изучавали богословље многи монаси. Игуман светиње отац Андреј био је дечански сабрат 24 лета.
Трудио се да Призренска Богословија обнови рад у Душановом граду при Бистрици. Верује да ће и светиња Црна река бити нови светионик наде у повратак Срба на пра-прадедовска огњишта.
РТС
