Данас обележавамо 142 године од рођења велике српске добротворке Леди Лејле Пеџет

Рођена је на данашњи дан, 9. октобра 1881. године. Потиче из старе и веома угледне енглеске племићке породице. По мајци је имала америчко порекло, а са очеве стране вукла је древне шкотске корене. Кум на крштењу био јој тадашњи принц од Велса, који ће касније владати британском империјом као краљ Едвард VII. По обичајима високог племства, он јој на кршењу даје четири лична имана. Названа је Лујза Маргарет Лејла Вемис, али се име Лејла, које на арапском значи поноћно светло, брзо одомаћило у породици. Симболика овог знамења трајно ће обележити њену судбину, али и судбину целог српског народа, јер је у највећим ратним искушењима од 1912. до 1918. Леди Пеџет често била за Србе једини трачак светлости у најгушћој тами.

Отуда и назив нове књиге Марије Микетић, која је ових дана објављена у издању РТС издаваштва. Попут ризнице сећања, књига „Поноћно светло“ прати живот Леди Пеџет од рођења до смрти, представљајући својеврсни литерарни споменик овој великој жени, али и сведочанство да Србија и српски род никада нису имали већег пријатеља у једном странцу од Леди Лејле Пеџет.

Ко је уистину била Леди Пеџет

Одрастајући уз све привилегије повлашћеног сталежа, стекла је најбоље васпитање и образовање. Похађала је најпрестижније универзитете у Лонодну, Њујорку, Паризу, Фиренци. Говорила је 9 језика, а један од њих био је и српски. И поред свега тога, тврди њена биографкиња Микетић, Леди Пеџет је била скромна, тиха, озбиљна и марљива дама, предана највећим животним идеалима.

У Београд је први пут дошла у јесен 1910, пратећи свог супруга сер Ралфа Пеџета, тадашњег британског министра у Србији. Њен живот се из корена променио када је две године касније почео Први балкански рат. Активно се укључила у оснивање Четврте резервне болнице, у којој даноноћно и без предаха ради као добровољна болничарка. Негујући наше рањенике, неизмерно је заволела српски народ, српског војника, сељака, домаћина, часног човека, за кога је говорила да је прави природни џентлмен, истински племић по срцу и души. Та љубав гореће у њој до последњег дана живота.

Бог на небу и ти на земљи

Како се ратови на Балкану нижу један за другим, тако и Леди Пеџет са све већим жаром пружа помоћ Србији и српском народу. У Великом рату поново је уз нас. Оснива рањеничке болнице, народне кухиње, вртиће, амбуланте за цивиле, радионице за ратне инвалиде, болницу за бебе, болницу за туберкулозне болеснике, Тифусну колонију, сиротишта у 15 српских градова…
Заслужна је за спасавење живота многих наших предака. Лечила је кумановске, брегалничке, церске, дринске, колубарске, сувоборске рањенике, неговала наше болеснике заражене колером и пегавим тифусом. Хранила је наше избеглице. Старала се о нашој деци. Спасла је небројено српске сирочади. Школовала је стотине српских ђака, својих стипендиста. Наши преци су је обожавали. Говорили су јој: За нас постоји само двоје: Бог на небу и ти на земљи!

Потпуно се предавала раду, заборављајући на себе. Њена љубав превазилазила је појам о било каквој личној користи и благостању. Зато је у очима оних које је неговала била тако привлачна и тако величанствена, као што су и српски војници били величанствени у њеним очима. Дивила се њиховој витешкој части, спремности да се жртвују за велика дела, да дају све што имају за слободу, отаџбину, децу, породуцу, за кућни праг! Та узајамна љубав, оличена у непрекидном давању, и нама данас је пример истинске делатне хришћанске љубави која подразумева волети ближњега као самог себе. Леди Пеџет и наши славни преци доказали су да је то могуће.

Дала нам је све што је имала

Била је активна и после Великог рата. А нарочито за време и након Другог светског рата када је свој велелепни дворац Варен хаус отворила за српске избеглице. Обезбедила је зграду за српску цркву у Лондону, посвећену Светом Сави, и дала пресудна новчана средства за опремање цркве и изградњу црквених канцеларија.
На крају, 1955, продала је и свој дивни дворац Варен хаус, да би помагала Србе. Све што је имала, сву своји вековима стицану имовину, дала је српском народу. А што је још важније – дала нам је целу себе!


Србији је остала одана до свог последњег даха. Једина њена жеља на самрти била је да је њени Срби никада не забораве. Као одговор на ову последњу жељу добротворке, настала је књига „Поноћно светло“, наше књижевнице Марије Микетић, чије ће се званично представљање одржати у среду, 11. октобра 2023, у 18ч, у РТС клубу, улаз из Светогорске.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име