Са твога длана одлазе ласте
И праве пустош у грудима
Моје је свако јутро распјевано
Без обзира на бол и сјећање
Док миришу даљине
На сузу невидницу
Скривену у осмијеху
Обичног јесењег јутра.
Са твога длана одлазе ласте
И ја по први пут
Ћутим пјесму –
Носим сузу невидницу.
