У топлом дому, на мајчиним грудима,
Рођењем примише Крст, знак мучеништва и
Ореол Свете дјеце а онда их
Из колијевки изнијеше звијери, што само на људе личе,
Сабраше их уз зверске урлике и вику
Не знајући да их сабирају на Сабор Свете дјеце и родитеља –
Помогнути маљем, сјекиром, тестером, конопом и камом —
Просуше Свету Крв.
Тамо крај велике воде, Саве,
Мајке су престале да плачу.
Тамо су мајке дојиле крвљу
Малене гладне стомаке и очи.
И ућуташе анђели тамо крај велике воде, Саве,
У људском паклу гдје мајке проплакаше каменом сузом
Над пресахлим млијеком и просутом крвљу
Гледајући гола ребра и малене стомаке
И живот који се сели из малених очију-—
Просуше Свету Крв.
Тамо, крај велике воде, Саве, из крви, костију и лелека
Једном анђелу кану суза и роди се Камени цвијет –
Да камен миришу злотвори и звјери и
Спомен да буде невиној Крви.
Под каменим цвијетом тамо гдје су их сабрали
Бијели анђели, плачући, у наручју носише поклану
Од мајки и очева отету дјецу
Што залуду прије вапијаху без хљеба, воде, ваздуха, мајке..
Тамо, крај велике воде, Саве,
Из земље, костију и крви
Чује се анђела хор –
Само ви радите свој посао!
Нас небеско поље чека и
Сабор народа мог!
