Као дијете сишло је у Манастиру Морачу,
дијете Ристо , и на осликаним зидовима радознало гледало
како гавран храни пророка Илију.
У том трену сазнања запали се луча у Космосу,
Јер га примијети Господ са небеса и обасја милошћу својом,
поведе на пут Свјетлости и молитве.
Нејаке дјетиње руку што су до тада пред иконом
збуњено стискале плетену капу
ту пред путем Истине прихватише га као свој пут
и приступише путу љубави и
покорно почеше чистити драчу и трње,
и откопавати зидине Свете
Што зарастоше у сјећању народа.
Покупи и опоја расуте кости, одсјечене главе,
Руке и ноге новострадалника на Метохији.
У плачу и тузи за народом својим живим а духовно мртвим
падао је на кољена молећи се Христу и Богородици
у Острогу, Цетињу, Пећкој патријаршији, Никшићу,
Москви, Беранама, Опленцу, Сарајеву, Бару, Хиландару,
Подгорици, Сибиру, Америци и Паризу –
за васкрснуће и Сабор народа светог.
А народ вјерујући ослобођен страха
а призван Истини одазва се и
са свијећама у рукама а молитвом у срцу
приступи Сабору и Светим литијама
по први пут у историји људског рода
таквом снагом и вољом да Васкрсну
из безнађа Љубав, Нада и Вјера.
И Васкрсе народ Христов!
А он славећи Ријеч Господњу
и Сабор народнинавуче на себе монашку ризу.
И празних руку тихо пође пут Неба.
тамо гдје му се обрадоваше Свети и преци.
Док се пео на Небо на монашкој ризи засијаше
шесто педесет двије звијезде осветљавајући васељену.
Шесто педесет двије Христове цркве
што после стотину година поново окупише
на Сабор истине христолики народ.
Саборује народ на земљи а на небу Свети!
На небесима наста весеље а у народу плач, за пастиром добрим.
Небеса и светитељи се радују јер добише још једног светог у Божијем врту.
А у Морачи на икони
Гавран и даље храни пророка Илију.
И чују се гусле.
Ту гдје се састављају два пута. Светски и световни.
Мјесто које је спојило бистро дијете из Баре Радовића.
Амфилохије!
