Не тражи границу ума
У знојном јастуку,
Док свемир беспослено на
Прозору сједи-
У њедрима ноћи
Kуца страшљиво срце док
Скупљам опале звијезде
Сву ноћ кишну и стављам их
У твоје очи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име