Лабуд Н. Лончар: Граница ума

Не тражи границу ума
У знојном јастуку,
Док свемир беспослено на
Прозору сједи-
У њедрима ноћи
Kуца страшљиво срце док
Скупљам опале звијезде
Сву ноћ кишну и стављам их
У твоје очи.