Због чега настају речна острва? Откуд Велико ратно острво на Дунаву, баш на том месту? Како изгледају речна дна и зашто настају поплаве? Одговори на сва ова питања крију се у врло једноставним објашњењу о томе како се кроз реку, као што је на пример Дунав, крећу разне честице које се зову нанос и понегде заустављају.
Наиме, речна корита, иако смо их сва одавно уцртали на мапама, заправо се временом мењају и деформишу. Долази до ерозије (дробљења и спирања материјала), као и до таложења речног наноса. Онај тежи нанос, као што је шљунак и крупнији песак, креће се по дну, док финији и лагани нанос, као што су ситнији песак, прашина и глина, путују измешани са водом као суспензија.
Колико ће и каквог наноса бити, умногоме зависи не само од саме реке, њене брзине и тока, већ од тога да ли се крче околне шуме, да ли се граде насипи и бране и колико се брине о приобаљу и заштити од поплава.
Како изгледа речно дно Дунава, колико воде протиче и какав је нанос ове реке још од 1964. године прати Институт за водопривреду „Јарослав Черни“. Како др Марина Бабић Младеновић пише у монографији „Режим наноса Дунава“, у овој другој по величини европској реци, тежег, вучног наноса, има десет пута мање од суспендованог. Др Бабић Младеновић објашњава да речне силе турбуленције не могу подићи крупне честице високо изнад дна, док се фине честице споро таложе и у мирној води.
Материјал вода носи низводно. Тамо где има нагиба терена, река носи крупније комаде, док је у равници река „тромија“ и више носи ситне честице па и речна вода има израженију боју. Када би се на неки начин речни ток зауставио, честице би се исталожиле на дну. Управо се то и догађа на местима где се речни ток нагло прошири – снага реке опадне и честице се таложе па баш ту настају речна острва – аде. Једна таква, нама веома позната ада налази се у центру Београда – Велико ратно острво. Сличних острва, мањих и већих, на Дунаву има веома много.
Дунав са својим 2857 км дугим током и средњим вишегодишњим протоком од око 6500 м3/с, протиче кроз Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину. Све ове државе веома су заинтересоване да се направи одржив план управљања Дунавом као и ризицима од поплава на сливу Дунава.
Србија се у овај посао укључила кроз међународни пројекат Данубе Седимент кроз који ће се утврдити сви кључни чиниоци који утичу на настанак и кретање наноса као што су хидроенергија, обезбеђивање услова за пловидбу, заштита од поплава, водоснабдевање, експлоатација шљунка и слично. Знања о томе шта се дешава на дну Дунава и шта људи чине у његовој близини, с обзиром на климатске промене које нас очекују и чије последице ових дана већ осећамо, биће нам од кључног значаја за живот уз Дунав.
Извор: Наука кроз приче
