Купио је нови ауто. Одједном је кренуо да се понаша другачије. Дала је отказ и започела нову каријеру. Развели су се, одједном, у овим годинама, а имају и децу и изгледали су као савршен пар и то због млађе/млађег.
Најчешћи коментар околине је „Ма, то је криза средњих година“, ако су особе тада у својим 40-тим или 50-тим. О чему се ту заправо ради?
Шта је криза средњих година
Криза средњих година је период емотивних превирања и кризе идентитета која се неким особама дешава у њиховим 40-тим и 50-тим годинама. Ова криза није нешто што се дешава свима, нити се код свих особа исто испољава. На који начин ће се појавити и како ће је индивидуа пребродити зависи од многих фактора попут особина личности, животних околности, вештине сналажења и решавања проблема.
Културолошки аспект је такође значајан када се о овом периоду живота говори. У западним културама се више даје на значају младости и негује се мишљење да заувек морамо да останемо млади (физичи, психички, пословно), док се у источним културама овај период живота цени и посматра као период у коме су људи са годинама и стеченим искуством мудрији него што су били раније.
Постоје особе којима је овај период време личног и професионалног раста и развоја, док за друге представља борбу током које преиспитују себе и свој идентитет, и понекад траже и стручну помоћ.
Симптоми кризе средњих годна
Када се спомиње криза средњих година симптоми могу бити различити. Оно што се најчешће спомиње је:
Осећање досаде, исцрпљености, опште незадовољство тренутним животом
Неиздрж, жеља за променом, потреба да се живи сасвим другачијим животом
Преиспитивање себе и одлука донетих до тада
Збуњеност везана за сопствени идентитет и питања сврхе и смисла
Сањарење
Иритабилност, изненадни изливи беса
Упорна туга или преплављујуће осећање анксиозности
Повећано конзумирање алкохола или дрога, хране и друге компулзије
Драстично повећање или смањење сексуалне жеље
Паралелне везе, често са доста млађом особом
Веома повећана или изузетно смањена амбиција…
Криза средњих година није клиничка дијагноза, него културолошки феномен који се осликава кроз то шта друштво очекује од особе у средњим годинама, као и сопствена очекивања која имамо у том добу.
Узроци кризе средњих година
Средње године се сматрају оним годинама између младости и старости. Баш зато и представљају период преиспитивања сопственог живота. Ово је доба када се улоге и везе мењају. Неке особе тада преузимају на себе бригу о остарелим родитељима, други се сусрећу са синдромом „празног гнезда“ или сматрају да им деца пребрзо расту, трећи на каријерним прекретницама.
Током средњих година знаци старења су све више видљиви како они везани за изглед особе, тако и пад имунитета, развој болести и опадање физичких активности.
Некима је ово доба кајања због донетих одлука и избора које су направили у свом животу. Те особе су склоне саморефлексији и имају потребу да се питају како би њихов живот изгледа да су одлучили у неком тренутку да крену другом стазом. Неки се враћају у оно доба када су били много срећнији него сада.
Као што је већ речено, потребно је узети у обзир да криза средњих година није универзални феномен, већ субјективан. Самим тим на њу утичу и фактори попут: биолошких промена (нпр. флуктуација у нивоу хормона), животне промене (нпр. пензионисање, развод), психолошке промене (нпр. опадање когнитивних способности), промене у окружењу (нпр. рецесија) или духовне промене (попут егзистенцијалне кризе).
Животне околности се разликују, а самим тим и узроци кризе средњих година, као и њен интензитет, трајање и исходи.
Стресори и криза средњих година
Истраживање које је спровео др Давид М. Алмеида указују и на то да стрес утиче на кризу средњих година. Стресори нису исти у зависности од година, пола и социоекономске ситуације.
За разлику од младалачког доба када се сусрећемо са свакодневним стресорима, у средњим годинама се код особа честе јављају стресори преоптерећења. Другим речима, жонглира се са превише активности у исто време.
Код жена су чешћи стресори преплитања који се јављају због различитих улога које се преклапају у исто време. Најочигледнији пример су породица и посао.
Особе са различитим социоекономским статусом такође другачије гледају на стресоре. Људи средњих година са нижим образовним статусом, пријављују исти број стресора као они са вишим образовним статусом, али те стресоре процењују као теже и озбиљније.
Оно што је студија показала јесте да стресори могу да имају и позитиван ефекат на особе средњих година зато што без обзира на њих испитаници ове узрасне групе сматрају да имају више контроле над својим животима и за њих ти стресори представљају изазов.
Митови о кризи средњих година
1. Криза средњих година је неизбежна
С обзиром на број истраживања који је рађен на тему кризе средњих година она је заправо више изузетак него правило. Сматра се да 10%-20% искуси нешто што би могло да буде криза средњих година. Кад бисте на овај период живота гледали као на време за побољшање свог живота, прилику за промену и рефлексију досадашњег пута, без кајања већ као пут током ког сте сазревали и учили, како бисте се осећали?
2. Чим деца напусте породични дом бићете сломљени и живети живот без смисла
„Синдром празног гнезда“ је као злоћудна претња која се налази над главама родитеља. У животу је заправо другачије. Родитељи, а посебно мајке, се осећају спокојније, опуштеније и имају позитивнији став према сопственом родитељству након што деца напусте дом.
3. Тачно се зна како изгледа криза средњих година, код свих је иста
Не постоји једно универзално искуство повезано са кризом средњих година. Међу истраживачима чак постоје и несугласице око тачног периода када ова криза наступи. Многи саветују и да се не може везивати за тачне године, већ више за интезитет и број важних животних догађаја.
4. У средњим годинама почиње психичко и физичко пропадање
Објективно, ово јесу године када се дешавају физичке и психичке промене, али то не значи да ће 100% све поћи по злу. Како ће промене изгледати зависи од много фактора (нпр. стил живота, физичка активност…). Ове године су заправо ту за спознавање себе, својих снага, вештина које су стечене до тада како би се искористиле у будућности.
5. Средње године су доба када морају да се донесу драстичне одлуке и промени све у животу
Упитајте се да ли је то баш тако и да ли сви у вашем окружењу праве драстичне промене (разводе се, налазе нове млађе партнере, одједном неуморено троше новац, мењају каријере)? Вероватно ће одговор бити не. Чак и ако желите да направите неки рез у свом животу он не мора нужно да буде драстичан и импулсиван, већ добро промишљен. Узмите у обзир шта добијајте, а шта губите променом и који је разлог те промене коју желите.
6. Мој живот ће бити исти као живот мојих родитеља
Ваш живот је ваш живот, а не живот ваших родитеља. Нигде није записано да ће бити исти. Ви сте ти који доносе одлуке и стварате своју будућност и у средњим годинама и у старости.
Како се изборити?
Начини на који се особа може изборити са кризом средњих година зависе од ресурса, система подршке, начина решавања проблема. Неке од стратегија могу да буду:
Тражење професионалне помоћи ако особа увиди да јој је то потребно, како би разрешила ситуацију у којој се налази
Тражење подршке од блиских људи, породице, партнера, пријатеља од поверења
Тражење помоћи од особа са стране које имају ауторитет (попут ментора, свештеника ако је особа религиозна)
Налажење начина за даљи раст и развој кроз учење и нова искуства
Налажење баланса између приватног и пословног живота, стабилности и промене, бриге о себи и о другима
Налажење активности које су у складу са сопственим вредностима
Вођење рачуна о свом менталном и физчком здрављу
Отвореност и флекисиблност да се прихвате промене које долазе и увиди да постоје околности које не можемо да променимо нити да утичемо на њих.
Средње године нису крај, већ могућност да се особа даље развија, испуни своје потенцијале и живи живот којим ће бити задовољна.
psihoterapijaipsiholoskosavetovanje
