Koliko smo samo puta čuli reč Kajmakčalan? Mnogo. A znamo li sve o tom mestu – mestu koje je bilo poprište borbi. Na granici Severne Makedonije i Grčke se prostire planina Nidže ili Voras, kako joj glasi ime na grčkom jeziku. Planina Nidže udaljena je oko 40-ak kilometara od Bitolja.

Ono što je posebno zanimljiva činjenica je to da je i dan-danas ova planina sačuvala svoju netaknutu prirodu. Avanturistima, zaljubljenicima u istoriju ovo mesto je posebno zanimljivo, jer je ovo mesto koje je bilo poprište borbi u Prvom svetskom ratu.

Počećemo sa istorijskim podacima. Od 12. septembra do 30. septembra trajalo je osvajanje Kajmakčalana i to je ujedno bila jedna od najznačajnijih bitaka na Solunskom frontu, kao i uopšte u Prvom svetskom ratu. Kajmakčalan su Srbi zvali Kapija slobode, jer je upravo Kajmakčalan bilo mesto gde su prvi put kročili na svoje tlo, a Bugari su ga zvali Borisov grad, jer su verovali da je neosvojiv.

Istorija nam kazuje da je bitka za osvajanje Kajmakčalana vođena između 12. i 30. septembra 1916. godine. Tada je prva srpska armija, uz velike gubitke, uspela da zauzme vrh Sveti Ilija na visini od 2.524 metara. Bugare su potisnuli prema Mariovu, gde je potom postavljena nova linija odbrane.

Da je borba bila veoma teška i neizvesna govori i podatak da je između 26. i 30. septembra vrh više puta bio zauziman dok ga srpska vojska nije konačno zauzela 30. septembra. No, bitka je bila veoma teška. Tako su Srbi su imali velike gubitke od oko 5.000 ljudi, koji su uglavnom stradali od bugarske artiljerije.

U slavu srpskih div-junaka poznati srpski pesnik Aleksa Šantić napisao je pesmu „Kajmakčalan“.

Takođe, veliki i osvedočeni prijatelj Srba Arčibald Rajs zahtevao je da njegovo srce bude sahranjeno na Kajmakčalanu, da počiva pored kostiju srpskih div-junaka koji svoje živote i duše ostaviše na Kapiji slobode, Kajmakčalanu.

Dodaćemo i činjenicu da je po zauzeću Kajmakčalana, Stevan Tucović, brat Dimitrija Tucovića zapisao je u svoj dnevnik: „Odmah po zauzeću Kajmakčalana izveo sam svoju bateriju na vis, gde sam video čudan i strašan prizor. Po rovovima ležali su mrtvi Bugari, sve jedan na drugog naslonjeni i sa puškama u rukama. Delovi tela bili su razbacani po onom platou visa. Vide se ljudi bez nogu, bez ruku, glave, stomaka. Ostala je masa ranjenika koja zapomaže ili su u samrtnom ropcu. To su unakažene i raznete trupine ljudskih tela, koje najbolje svedoče o grozoatama, nekulturnosti i varvarizmu ratova.”

 

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

sajkaca.com

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime