Улица Тошин бунар пролази кроз две општине, од улице Ивићеве у Земуну, до Земунске на Новом Београду. Са западне стране улице налази се једино узвишење на Новом Београду, Бежанијска коса.
Некада је на том простору био мочварни терен, а у подножју лесне заравни направљен је пут. Пут је ишао од Земуна до тадашњег села Бежаније, а одатле преко Сурчина до Прогара. Улица се звала једноставно Пут за Бежанију, све док чувени Тоша није направио бунар поред пута.
Ко је Тоша из Улице Тошин бунар?
Теодор Тоша Апостоловић био је српски трговац и добротвор који је рођен негде у околини Солуна 1745. године. У Земун је дошао јер није желео да остане под турском влашћу, у периоду када су се Аустријанци повлачили из Београда (1765. – 1770. године).
Његово порекло историчари не могу са сигурношћу да потврде, али постоје две теорије. Једна је да је заправо Србин из Јужне Србије. А друга је да је Тоша био Грк и да је његово право име Теодор Апостолос.
Тоша Апостоловић био је воскар и произвођач сапуна и свећа, па је као трговац зарадио велико богатство. Био је угледни грађанин, добротвор и црквени одборник. У једном периоду био је и председник Земунске црквене општине, а 1786. године саградио је цркву Светог архангела Гаврила, која је 1990. године постала манастир.
Легенда о Тошином бунару
Када је остарио Тоша је добио очну болест због чега му је вид био све лошији. По легенди, Тоша је молио Светог Николу за помоћ и једне ноћи га је сањао. Свети Никола рекао му је да иде на Бежанијску косу и спусти низбрдо празно буре од два акова. Тамо где се буре заустави требало је да ископа бунар и засади дрвеће. Водом из бунара је требало да се умива како би повратио вид.
Тоша је заиста то урадио, ископао је бунар, а убрзо је ту направљена и кафана. Како је време пролазило, записи кажу да се Тошин вид опоравио, а ово место је постало омиљено Земунцима. У кафану су свраћали путници и кочијаши, а до бунара се долазило на излет.
Тоша је своје винограде и земљиште на којем је био бунар оставио цркви, а преминуо је у Земуну 1810. године.
Од бунара и кафане остао назив улице
Бунару се данас не зна тачна локација, али се претпоставља да је негде на месту садашњег Студентског града. Све до изградње Студентског града на том месту у Земуну налазили су се виногради и колибе чувара, па се претпоставља да је неко затрпао бунар када су радови почели.
Није познато када је тачно улица понела назив Тошин бунар, али се верује да је то било још за Тошиног живота. У својој историји, улица је само једном променила име и то током Другог светског рата, када су је Немци звали Герингова.
Извор: Београдске приче
Дивно,хвала запису…!