Абориџини или како више воле да их зовемо Курији, су најстарија група народа која се према нађеним доказима верује да је настањивала нашу планету, сад их је остало највише у Аустралији те име “Абориџини“ прво повезујем са аустралијским домородачким становништвом и њиховим карактеристикама.

Абориџини или први, оригинални (од латинске речи аб и оригин што значи „од почетка“) су народ који је насељава планету много пре свих других народа и народности те је њихова култура која се негде одржала и до дана данашњег – најстарија култура на свету.

Предпоставља се да су Абориџини до Аустралије стигли пре више од 50.000 година из Југоисточне Азије прелазећи од острва до острва у својим кануима.

За време колонизације и 18. века бројали су и 300.000 популације те су уследиле болести из Европе, убијања, потискивања и слично па њихов број почетком 20. века спада на свега 45.000. Сада су се опоравили и броје 760.000, већим делом стопљених са колонијалцима у великим градовима.

Данас говоре углавном аустралијиски-абориџински језик и постоји још свега стотињак језика и дијалекта којима говоре мале групе људи. По доласку европљана на овим просторима домаће становништво је користило преко 250 језика и исто толико дијалеката.

Први Абориџини живели су традиционалним начином живота у полу – номадским племенима у сталној потрази за храном. Бавили су се ловом, риболовом, сакупљањем биљака и плодова и кретали су се у оквирима својих територија поштујући суседна племена. Живели су углавном у тотемским племенима- са заједничким претком у групама од 6 до десет људи а нека су бројала чак и 400. Главно оружје су били копље и бумеранг. Ловили су, спремали храну на отвореном и делили је међусобно. Живели су у кори дрвета, на отвореном или у дрвеним колибама званим гунуах. На себи су имали само боје за тело и траке око бокова.

Посебно су поштовали земљу и претке које су сматрали натприродним бићима заслужним за стварање света. Према њиховом веровању свет су оликовали духови предака прелазећи континент и узвикивајући имена свега што су срели успут. Време стварања света за њих је Време сневања а чуварима митологије били су звани старији чланови заједнице. Време сневања су славили Карборијима, свечаним, ритуалним, ноћним плесом око ватре када су тела бојили у бело и склапали бракове или договоре са другим племенима, око размене добара, проласке кроз територије…

Курији данас, како воле да их зову, чине само 3,3 посто популације Аустралије и већином су асимиловани са остатком становништва те су хришћани, само 1 посто је старе абориџинсеке традиционалне вере. Махом су по градовима, а јако мали број њих је остао у дивљини на неприступачним подручијима земље. Тек недавно су им враћени право на веру, религију и нека света места.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

srednjeskole.edukacija.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име