У очима америчке уметнице Мелвине Хофман он је био савремени крсташ. Управо тако се и зове биста која приказује уморног војника на чијем лицу су видљиви трагови војевања у три рата.

Он носи вунену капу какву су добијали амерички војници у Првом светском рату. Ипак он није Американац. На раменима носи официрске еполете. Ни оне нису америчке. Али ако погледамо добро, на левој страни његових груди видимо један орден. То је Карађорђева звезда, српски орден који је додељиван за храброст.

Биста представља Милана Прибићевића. Србина, официра који је са Солунског фронта послат у Америку да позове добровољце словенских корена да се придруже српској војсци. Имао је сан да сакупи 20.000 добровољаца и поведе их у ослобођење земље.

У Њујорку је упознао америчку уметницу Малвину Хофман. Према изворима на које се позивају амерички историчари уметности, између њих су се развиле јаке емоције. Милан је наводно запросио Мелвину, али она није пристала на брак јер би то прекинуло њену каријеру. Оставила је писан траг да су је привлачиле особе херојског типа које су доста утицале на формирање њене личности. Милан Прибићевић се дефинитивно уклапа у такав опис.

Мелвина  је била веома занимљива особа. Између осталог, образовање је стицала и у Паризу, код Огиста Родена. Позната је по скулптурама у природној велични и бистама непознатих људи из радничке класе.  Бавила се хуманитарним радом. Посебно је помагала у прикупљању и слању помоћи Србији. Наша јавност је тек пре десетак година сазнала да је она била аутор плаката који је позивао Американце да помогну Србији.

Ко је био Милан Прибићевић?

Рођен је у Славонском броду 1877. године. Одрастао је у Двору, гимназију је похађао у Петрињи. Као и многи други Срби у Аустроугарској, школовао се за војни позив. Војну обуку стекао је у Грацу. Службовао је у Карловцу, а на наговор брата Светозара, Милан одлази у Србију са захтевом да га приме у војску. Као поручник је добио службу у Крушевцу. Учествовао је у ратовима против Турске и Бугарске, добровољно се јављао за ризичне акције. Командовао је заштитницом српске војске током повлачења кроз Албанију. Познавао је Гаврила Принципа и Драгутина Димитријевића Аписа.

Одликован је Карађорђевом звездом четвртог и трећег степена и златном медаљом за храброст Милош Обилић. Након рата напушта војску и после краћег бављења политиком одлази на Косово и Метохију где се посветио земљорадњи. У селу Велика река отворио је амбуланту и желео је да уведе струју. Умро је 1937. године.

Занимљиво је да је Прибићевић Мелвину Хофман срео после рата и то у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. Она је обишла наше просторе и слала извештаје у Америку о томе која помоћ је најпотребнија. Оставила је потресна сведочанства о патњама које је преживео српски народ.Није познато да ли су између ње и Прибићевића тада још постојале емоције, али судећи по фотографијама, били су веома блиски.

Биста „Модерни крсташ“ налази се у Смитсонијан музеју у Вашингтону.

Магазин Политика