Ako obratite pažnju dok šetate nekim većim gradom, primetićete koliko mnogo ljudi šeta svoje pse. Psi nisu samo čovekov najbolji prijatelj, oni su, kao i mačke, kućni ljubimci, često uvaženi i jednakovredni članovi porodice. I dok u gradovima ovi ljubimci često spavaju pored gazde na njegovom krevetu, na selima ovim životinjama, s izuzetkom mačaka, nije dozvoljen ulazak u kuće. Uprkos tome, i tamo ljudi poštuju životinje i brinu o njima.

Kada se u javnosti pojave vesti da je neko zakucao veliki ekser u glavu psa ili da je obezglavio mačku, ili da je nekoj kuji odsekao sve četiri šape, ljudi se uznemire i pitaju se šta ima u glavi onaj koji je to učinio. Zašto neki ljudi, bilo da su deca, mladi ili odrasli, muče životinje?

Kontrola nad nemoćnim bićem

Ima više razloga zašto se neko prema životinji svirepo ponaša, zašto je muči ili ubija. Jedni to čine iz dosade kako bi se zabavili. Drugi su radoznali i to čine kao neku vrstu eksperimenta da vide kako će životinja reagovati. Treći uživaju u kontroli nad nemoćnim bićem, uzrokujući mu bol, strah i smrt. Nekada zlostavljano dete bežeći od nemoćne uloge žrtve, upravo na bespomoćnoj životinji isprobava moćnu ulogu mučitelja.

Iako postoje brojni razlozi, sve mučitelje životinja povezuje to da prema životinjama nemaju ni saosećanje niti empatiju. Kako su one za njih predmeti, a ne živa bića, ravnodušni su prema njihovom bolu i patnji. Umesto da budi sažaljenje, patnja životinje ih zabavlja. Dečaci koji su pustili mačku nakon što su je isprskali benzinom i zapalili, smejali su se načinu na koji je ova živa buktinja bežala u svojoj agoniji.

Postoji povezanost između odnosa prema životinjama i odnosa prema ljudima. Često oni koji nemaju saosećanje prema životinjama, nemaju ga ni prema drugim ljudima. U jednoj studiji pokazalo se da je više od polovine odraslih psihopata koji su završili u zatvoru zato što su zlostavljali ljude, u detinjstvu i mladosti mučilo životinje. Zato se treba zabrinuti za budućnost onoga ko u mladosti muči životinje. To je razlog za posetu dečjem psihijatru. Odraslije treba kažnjavati obaveznim dobrotvornim radom u nekoj organizaciji koja brine o napuštenim životinjama.

Nisu svi koji se svirepo ponašaju prema životinjama psihopate, kao što nisu ni sve psihopate mrzitelji životinja. Poznato je da postoje i one psihopate koje su u stanju da ljudima bezosećajno čine grozne stvari, a da su veoma nežni i brižni prema svojim životinjskim ljubimcima. Neki od njih svoj pogled na svet i druge ljude prenose na svoje opasne pse kojima zastrašuju druge ljude.

Iako slučajevi mučenja životinja uznemiruju javnost, daleko je veći problem onaj oblik zlostavljanja životinja koji nije tako vidljiv, a to je njihovo zanemarivanje i napuštanje. Procenjuje se da je daleko veći broj kućnih ljubimaca koji uginu od zanemarivanja nego od mučenja. U Parizu je primećeno da, naročito pred godišnje odmore, vlasnici automobilima odvoze pse koji su im dosadili i koje ne mogu da „udome” više desetina kilometara od grada i onda ih tu napuštaju.

Ironija je da upravo kućni ljubimci, psi i mačke, pomažu deci da razviju empatiju i saosećanje. Brojne studije su ukazale da odrastanje s kućnim ljubimcem blagotvorno utiče na decu jer doprinosi njihovoj pozitivnoj slici o sebi, samopouzdanju, većoj fizičkoj aktivnosti, razvijanju emocionalnih veza i poverenja, boljem razumevanju neverbalne komunikacije, razvoju socijalnih veština i odgovornosti za druge, poštovanju živih bića itd.

Ljubav i odgovornost

Zbog svega toga nabavljanje detetu kućnog ljubimca jeste odlična ideja. Ali, roditelji moraju da znaju da deca mlađa od tri, četiri godine mogu biti agresivna i ljubomorna, tako da njihov odnos s ljubimcem treba da bude pod nadzorom, kao i da deca ispod 10 godina nisu sposobna da sama brinu o psu ili mački. Mala deca ljubimca doživljavaju kao igračku koja im je u početku interesantna, ali koja im može dosaditi.

Zato roditelji treba da znaju da moraju da pomognu detetu da razvije trajni emotivni odnos sa životinjom, da mu govore koje su njene potrebe, kako se oseća i kako ono može da joj pomogne. Ne treba dete grditi da je neodgovorno, nego ga treba blago upozoravati i kroz svoje ponašanje mu nuditi uzor kako se odnositi prema životinji s ljubavlju i odgovornošću.

 

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime