Српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић /1890-1949/, професор и први ректор Музичке академије у Београду, рођен је 1890. године.
Музичке студије завршио је у Оксфорду. Записао је велики број народних мелодија, којима се инспирисао за компоновање.
Написао је „Споменицу Стевану Мокрањцу“ и етномузиколошке студије: „Музичке карактеристике нашег југа“, „Музичко дјело нашег села“ и „Народне мелодије у источној Србији“.
Познати су његови циклуси хорова: „Жалне песме“, „Песме земље Скендербегове“ и „Песме земље Рашке“, а писао је и соло пјесме, обраде народних пјесама.
Коста Манојловић био је композитор, етномузиколог, организатор, музички писац, педагог и хорски диригент који се бавио готово искључиво вокалним пољем и хорским стварањем, тако да је његово дјело наставак рада Стевана Мокрањца.
Манојловић је кратко радио као наставник у Ћуприји и у Богословији у Београду, када је добио стипендију, те једно вријеме провео на студију у Москви, а затим у Минхену.
За вријеме Првог свјетског рата са српском војском прелази Албанију. Године 1917, Косту Манојловића упућују у Енглеску на продужење студија, које је завршио 1919. на Универзитету у Оксфорду.
Када се вратио у Београд, Манојловић постаје диригент Првог београдског певачког друштва.
Коста Манојловић био је и секретар Београдске филхармоније, од њеног оснивања 1923, па све до 1940. године. Учествовао је у оснивању Јужнословенског пјевачког савеза.
Његово најзначајније дјело је оснивање Музичке академије у Београду /данас Факултет музичке уметности/, чији је био први ректор.
Умро је 2. новембра 1949. године у Београду.
РТРС
