Добри старци позивају вас на кафу,
ту су, ал одавно погинули у самоћи,
њихова су тела крхка,остале су само очи.
Зову вас на своје застакљене терасе,
и док чекате да проври кафа,
тек успут, онако, кажу пар тешких речи,
попут епитафа.
На крају, кад време је да се пође,
сваки од њих по књиге иде,
Позајмљују вам разне ствари,
Само да би могли, још једном да вас виде.
literaryworkshopkordun.com
