На рекама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона (Пс 137:1).
Вавилонски егзил био је последица освајања цара Навуходоносора у 6.в. пре Хр. који је заузео Јерусалим. Tо је традиционално описано у јудејским тужбалицама. Вавилонски, па и неки јудејски, текстуални остаци међутим откривају другачију причу.
Вавилонско расејање почело је 597.год. пре Хр са заробљавањем јудејског цара Јоахима и његове породице, занатлија, ратника и 10.000 других заробљеника (2Цар 24:12–16). Било је још два таласа егзила. Најпре 586. год. пре Хр када је разорен јерусалимски храм и 582.год. пре Хр. које је обуватило око 4600 Јудејаца расељеих по вавилонској империји (уп. Јер 52:28–30).
Псалам 137:1-2 представља песнички исказ јудејских осећања: на рекама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона. О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
Предавач акадског језика на Беркли универзитету Калифорније (University of California, Berkeley) Лаур Е. Перси (Laurie E. Pearce) у свом чланку Колико је вавилонско изгнанство било лоше (How Bad Was the Babylonian Exile?, 2016) истражује текстуалне доказе у вези са овом темом. Према поменутом аутору, упркос меланхоничном тону Пс 137, живот у Вавилону је заправо за многе јудејске изгнанике био добар.
Према Писму, указује Лаур Е. Перси, цар Јоахум је имао специјалан третман иако је пре свега био један од заточених царева (2Цар 25:30; Jeр 52:31–34). Осим тога, листа цара Навуходоносора исписане клинастим писмом, а пронађене у јужном крилу његове палате приказују да су заробљени владари и племићи добијали уобичајено месечно и дневно следовање жита и уља.
Живот невладарских Јудејаца, такође, описан је у вавилонским архивама. Текстови из Нипура нпр. садрже имена Јудејаца који су служили као сведоци приликом склапања купопродајних уговора у вези са поседима. Јудејски идентитет рефлектују јахвистички теофорни моменти у њиховим именима. Текстови говоре о пословним активностима породице чији је поглавар био предузимач по имену Мурашу (Murašû). Пошто су сведоци уговора имали друштвени положај који је подразумевао административно занимање, Лаур Е. Перси доказује да је било више јудејских породица које су постигле успех сличан породици Мурашу.
Градска архива Сусе (библијски Сусан који је позоорница књиге о Јестири) садржи имена Јудејаца са јахвистичким именима који су били део дворске администрације. У Сипару, такође, постоји неколико јудејских јахвистичким имена који су означени као царски трговци. Међутим, већи део Персијевих доказа у вези да вавилонско изгнанаство није било толико изведено је из клинастих списа из околини Јудејграда (Judahtown) познатог још и као вавилонски āl-Yāḫūdu).
„Ови текстови, укупно њих око 160, написани су у близини овог места“, Перси пише „обезбеђују баланс са познатом документацији, до сада познатој, сада потврђује како су живели Јудејци и други западнодносемити расејани у вавилонској империји, у сеоској средини у близини града, отприлике када су Јудејци из изганства започели до санације храма и касније.“
Подаци показују разноликост јудејских изагнаника, а слика која се појављује да јудејска искуства није можда баш онако лоша као што се раније замишљали.
Извор: Biblical archeology society