Прича говори о петлу који је једног дана долетео на ограду фарме, како је обично чинио да би пажљиво прегледао околину. Оно што је било посебно у вези тог дана била је петлова одлучност да своје искуство подели са кокошкама које никада нису напустиле земљу, будући да брину искључиво о тражењу хране.
Петао је почео да изазива кокошке, тражећи од њих да подигну очи ка небу и да му се придруже на врху ограде. Очекивано, кокошке нису имале намеру да се одрекну својих важних делатности и ругале су се петлу због губљења времена са тако бесмисленим стварима као што је созерцање света.
И пошто је петао наставио да инсистира тако што им је говорио колики је свет када га сагледају са одређене висине, оне га одлучно одбише. Заправо су изразили своје апсолутно уверење да не постоји шири свет од фарме на којој су одувек живели.
Преплављен невољом због несхваћености, петао се вратио својој омиљеној активности – сагледавању света одозго. Нешто касније, орао се спустио од горе, позивајући петла да му се придружи у његовој супериорној контемплацији. И мада је орао настојао да га убеди у ширу перспективу коју има из зенита, наш петао је храбро одолео…
У економији параболе, кокошке представљају већину људи који живе соматски, која се искључиво бави овим пролазним животом и игнорисањем вишег, племенитијег хоризонта.
Заробљени егалитарним митом и тумачећи живот материјалистичким појмовима, они не сањају да стварност могу доживети другачије него гледајући надоле, до земље.
Понашање петла је њима потпуно чудно и апсурдно: оне уопште нису у стању да схвате зашто би неко тврдио да је то реалност више од једења и полагања јаја…
Заузврат, петао илуструје оне који доводе у питање једнострани начин земаљског, епидермалног, живота, заједно са његовом уском перцепцијом стварности.
Без обзира на то, он није нужно смештен високо изнад кокошака, егзистенцијално говорећи; петао настоји супериорним –интелектуалним и духовним – активностима да схвати смисао живота и света.
Обезбеђујући свој ум неопходном духовном храном и постајући свестан себе и сложеног израза стварности, он напредује ка опажању сценографије живота на нијансиранији начин.
Стога је изненађујуће да, док је неразумљив за кокошке, када се суочи са супериорним увидом орла петао понаша као свака друга самозадовољна кокошка.
Не може да поднесе идеју више и шире перцепције стварности, из простог разлога што не може да прати орла у овом дугоузлазном путовању.
На крају, баријера коју доживљавају и кокошке и петао је иста, иако је доживљавају другачије: идиосинкратична склоност да се истовремено превиде различити степени приступа истини и очигледне преваге аристократије духа.
Ипак, у параболи и изван ње, извесне су две ствари.
Први: стварност је сложена и може бити сагледана са неограничених тачака гледишта, које одговарају различитим начинима живљења.
Друго: супериорни приступ истини остаје условљен интензитетом нечије посвећености врлинском животу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име