Степениште у Земуну, познатије као Калварице, дошло је у жижу јавности пре годину дана када их је тим младих људи самоиницијативно уредио. Ненад Хегедиш покренуо је иницијативу и са тимом људи, после много дана папирологије, вредног рада и нешто новца уложеног у фарбу, ове степенице су заблисатале. Калварија је насеље у Земуну које се налази на лесном брегу изнад улице Тошин бунар и протеже се до Златиборске улице, а Калварице се налазе између улица Светозара Милетића и Др Недељка Ерцеговца.
Идеја је била, чинило се, једноставна. 128 дугих и стрмих степеника обојених наизменично у плаво и зелено са именима најзначајнијих Земунаца. С обзиром да Ненад није знао много о људима који су Земун прославили, у помоћ је прискочио Бранко Најхолд, хроничар Земуна. На фејсбук страницу Земунци за Степенице, постављен је списак од две стотине знаменитих Земунаца, а грађани су могли да изаберу 128 особа које су добиле своје заслужено место.
Више је времена требало за прибавити дозволе од града, него што је требало њима да очисте, офарбају и доделе сваки степеник једној личности. Како сам Ненад каже, место на степеништу није било загарантовано рођењем у том крају, већ су се на списку нашли људи који су можда само део живота провели у Земуну, али су оставили неки траг. Свој степеник имају стрип цртачи, карикатуристи, шахисти, математичари, физичари, оперски певачи, глумци, фотографи и многи други, а да би се сви који су у пролазу упознали са овим личностима, постављена је и табла са биографијама свакога ко је исписан на степенику.
Калварице нису једине степенице у овом насељу Земуна које имају причу. Једне су имале велики утицај на само насеље и под заштитом су државе. Калварија је иначе добила назив по католичком крижном путу, односно приказу Христовог распећа у 12 слика. Крижни пут је у Земуну још од краја 18. века постојао на степеницама које повезују улицу Прилаз и саму Калварију. После Другог светског рата то је срушено, а степенице су биле разоране. Касније је степениште поплочано са остацима надгробних споменика Католичког гробља, које је било на месту садашње болнице на Бежанијској коси.
Извор: Београдске приче
