Стонски трибут, познат и као Стонски доходак, био је трибут (означава сваку материјалну обавезу коју је кроз историју неко насеље, град или држава било дужно испунити према некој другој држави) који је Дубровачка република плаћала владарима Босне и Србије, а касније српским манастирима.
Српски цар Стефан Душан и босански бан Стефан II су 1333. године водили рат за контролу над Захумљем, одлучили су да одустану од Стона и полуострва Пељешац у замену за годишњу исплату од 500 перпера и једном и другом владару.
Српски цар Душан је 1350. године уступио приход српском манастиру Светог архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму.
Јерусалимски манастир је након османских освајања био затворен, а српска принцеза Мара (Бранковић) успела је да пренесе доходак на светогорске манастире Хиландар и Свети Павле (тада већински настањен српским монасима) уз подршку њеног пасторка Мехмеда Освајача. Марина нећакиња и наследница Марија оспоравала је право манастира и тражила је да се доходак плаћа њој све до своје смрти око 1500. године. Након тога, интервенцијом Ахмед-паше Херцеговића пореклом из Босне, доходак је редовно исплаћиван манастирима све док Дубровачку републику није анектирало Прво француско царство 1808. године.
