Симулацијом модела заснованог на подацима који је прикупила НАСА-ина летелица Касини, научници су можда коначно објаснили неке од Сатурнових мистериозних карактеристика.
САТУРН ЈЕ ВЕРОВАТНО од најмистериознијих планета у нашем Сунчевом систему. Поред тога што има чак 82 месеца и пречник од 120.000 километара, многе његове карактеристике и данас није могуће објаснити. Још увек се поставља питање зашто има нагнуту осу ротације, као и како су настали његови прстенови. Међутим, нова теорија би можда могла да одговори на ова питања.
Џек Висдом и његов тим са Масачусетског технолошког института су симулирали сценарио заснован на подацима које је приликом истраживања прикупула НАСА-ина свемирска сонда Касини. Главно питање на које су покушали да дају одговор је био: Да ли је можда нестанак неког од његових месеца одговоран за ове необичне карактеристике?
Месец који више не постоји?
Главни аутор студије објашњава да је нагиб од 26,7 степени превелик да би настао на неки од познатих начина, због чега су он и његове колеге понудиле нову теорију. Наиме, претпоставка је да се између месеца Титана и Јапета морао налазити и сатетлит који су назвали Крисалис, а који је нестао пре око 160 милиона година – што је довело до настанка великог нагиба и прстенова.
Да би тестирали ову теорију, истраживачи су прво испитали тзв. теорију резонанције користећи податке НАСА-ине летелице Касини. На овај начин је утврђено да је на нагиб Сатурна утицала гравитациона интеракција са суседном планетом, као и да су они једва изашли изрезонанције. Пошто је одступање износило само око један проценат, истраживачи претпостављају да су планете морале бити у резонанцији већ дуже време и да је тај процес прекинут пре око 200 милиона година.
Како би открили шта је довело до прекида, тим је симулирао целу еволуцију Сатурна с тим што су додали и месец између Титана и Јапета – Крисалис. Показало се да је орбита друге највеће планете у нашем систему највероватније постала нестабилна у тренутку када је Титан почео да се креће ка споља пре између 100 и 200 милиона година. На крају, ово је довео до нестанка Крисалиса – ако не због гравитационе турбуленције, онда због приближавања Сатурну. Што објашњава Сатурнов измењен нагиб, али и начин на који су прстенови настали – од комада леда и стена са Месеца који је уништен.
nationalgeographic.rs
