• Ono što nije zapisano u knjigama, ono što se prenosi usmenim predanjima, s vremenom izbledi i negde se zagube sećanja. Mnogo je srbskih svetinja o kojima niko ne piše i kojima je vreme prekrilo trag. Premalo je danas Srba koji imaju znanje o našim Svetinjama koje su ostale na prostorima današnje Rumunije

Rumuni su „pedantni“ i obrisali su sve tragove Srbskog postojanja na tim prostorima. Mnogi kažu „Rumuni jedini nisu vršili genocid nad Srbima“. Vršili su i te kako zločine nad Srbima, i u drugom ratu su to radili, samo nam je to zamagljeno onim strašnijim genocidom koji su vršili hrvati nad Srbskim narodom u NDH.

Postoji i ona druga vrsta genocida koji se zove Kulturni genocid“, kada se obrišu svi tragovi postojanja i prisustva jednog naroda na određenim prostorima. U Temišvaru je npr. pre 15 godina živelo više od 35 000 Srba, a danas ih nema više od 3000. Gde je nestao taj Srbski narod? „Asimilirali su ga“!

Sve Pravoslavne Hramove na prostorima današnje Rumunije gradile su Srbske porodice Branković-Basara. Jedan od najlepših manastira Manastir Horezu ili Manastir Hurezi, osnovao je Konstantin Branković 1690. godine, vojvoda Vlaške, a kasnije proglašen svecem.Rumuni njegovo ime pišu Constantin Brâncoveanu, a ni u jednom spisu, ni u jednom dokumentu nisu se udostojili da napišu njegovo Srbsko poreklo.
Ovako to rade Rumuni:
The Horezu Monastery or Hurezi Monastery was founded in 1690 by Prince Constantin Brâncoveanu in the town of Horezu, Wallachia, Romania. It is considered to be a masterpiece of “Brâncovenesc style”, known for its architectural purity and balance, the richness of its sculpted detail, its treatment of religious compositions, its votive portraits, and its painted decorative works.
The Brâncovenesc style, which can be found at several other churches and monasteries in Wallachia, is the only true and original Romanian style and is called “Brancoveanu art” by the name of the ruler who, in a period of constant battles between the world powers of that time, put cultural development of the country above everything and made it the goal of his life.
Manastir Horezu ili Manastir Hurezi osnovao je 1690. godine princ Konstantin Brankovianu u gradu Horezu, Vlaška, u Rumuniji. Smatra se da je remek-delo “Brankovianskog stila”, poznat po svojoj arhitektonskoj čistosti i ravnoteži, bogatstvu njegovih detalja, njenom tretiranju verskih kompozicija, njegovim slavnim portretima i njegovim ukrašenim dekorativnim delima.
Stil Brankovian, koji se može naći u nekoliko drugih crkava i manastira u Vlaškoj, jedini je istinski i originalan rumunski stil i nazvan je “umjetnost Brankoviana” po imenu vladara koji je u vrijeme trajnih bitaka između svetskih sila, kulturni razvoj zemlje postavio iznad svega i postao je cilj njegovog života.
Dakle Brankovićev stil je jedini istinski i originalni ”rumunski” stil.
Na žalost nisu Brankovići jedini koje je prekrila prašina zaborava.

Đorđe Petković

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

                                        Manastir Hurezi
Da li se Konstantin prezivao Brankovian ili Branković, teško je sa sigurnošću tvrditi. Ne postoji, ili bar nije poznat neki pisani trag koji to nedvosmisleno može potvrditi, ali evo podataka koji su zvanično prihvaćeni, pa zaključite sami.

Konstantin Brankovian je rođen u oblasti koja se zvala po njihovoj porodici oblast Brankovian (Brancoveanu = Brankovina).

Potomak je porodice boljaraCraiovești (kasnije Brankovian)  i porodice Basarab. Odrastao je u porodici Kantakuzin, odnosno kod njegovog ujaka Konstantina Kantakuzina koji je imao titulu Stolnika (1.) na dvoru Serbana Kantakuzina koji je vladao u periodu od 1678. – 1688. godineȘerban Vodă Inn.Uvučun je u konflikt između Konstantina i Serbana Kantakuzina gde je stao na stranu ujaka Konstantina. Za nas je zanimljiva jedna od titula koju je nosio Serban, a ona je bila Hospodar ili Gospodar. Odmah nam je jasno o kakvoj tituli je reč, kao i njeno značenje, ali Rumunima nije jer ta reč ne postoji u njihovom rečniku. Postoji reč Boze, koja bi se mogla prevesti kao Bože i novokomponovana reč Doamne. Nakon misteriozne smrti Serbana Kantakuzina, Konstantin Brankovian zauzima presto. S početka je uživao veliku podršku svog ujaka, ali kasnije nastaju sukobi i Konstantin Brankovian proteruje svog ujaka koji od tada traži podršku Otomanskog carstva da dovede svog sina Stefana na presto.

Konstantin Brankovian je vladao sa svojom suprugom Maricom (2.)  od 1688. do 1714. godine sa kojom je izrodio jedanaestoro dece (3.). Iako je bio u vazalnom položaju nije pokazivao preteranu naklonost gospodaru i čvrsto se držao hrišćanske vere, poput njegovog predhodnika Serbana (4.)

Spletkama i intrigama je uhapšen zajedno sa suprugom Maricom, četiri svoja sina, dvema ćerkama i svojim zetom. Okolnosti i činjenice Konstantinove smrti zabeležene su u istoriji, a njegovo santifikaciju priznaju sve Istočne pravoslavne crkve.Dana 15. avgusta 1714. godine, baš na praznik Uspenja i Konstantinov 60. rođendan, su izvedeni pred otomanskog sultana Ahmeda III u Carigrad. Ovom činu su prisustvovali i diplomatski predstavnici Austrije, Rusije, Francuske i Engleske. Sultan je pred svima demonstrirao svoju moć. Oduzeo je titule i svo bogatstvo porodice, a potom im dozvolio da biraju da li žele da se odreknu pravoslavne vere u zamenu za život. Konstantin je odgovorio:

“Evo… sva moja sreća i sve što sam imao izgubio sam! Ne gubimo dušu. Budite hrabri ljudi, dragi moji! Ignorišite smrt. Pogledajte koliko je Hrist, naš Spasitelj, izdržao za nas i sa kojom sramnom smrću je umro. Čvrsto verujmo u ovo i ne odstupajmo. Ne ostavljajmo svoju veru za ovaj život i ovaj svet.”

Nakon ovih reči, prvo su zetu i deci, a potom i njemu odrubili glavu. Istorijski dokumenti su zabeležili da je najmanje dete, Matej (12 godina) bio toliko uplašen nakon što je video krvoproliće i odsečene glave njegovo troje braće da je počeo da plače i traži od oca da mu pusti da se odrekne Hrišćanstva i primi islam. U tom trenutku, Konstantin Brankovian je rekao:

“Od naših niko nije izgubio veru. Bolje je sine umreti hiljadu puta nego ostaviti svoju drevnu veru samo da bi živeo još nekoliko godina na zemlji.”

Mateja je poslušao oca i sam sultanu ponudio glavu. Nakon što se i Konstantin Brankovian srušio, glave su im nabijene na koplja i prikazane su u procesiji. Njihova tela su ostavljena pred kapijom, a kasnije bačena u vode Bosfora.

Marica i njene dve ćerke zajedno sa unukom Konstantinom su ostale u zatočeništvu. Uz pomoć carigradskog patrijarha su skupile 50.000 zlatnih dukata za svoj otkup. Sultan ih je oslobodio, ali ih je proterao u Kutaj na istočnoj obali Crnog Mora i tek nakon dve godine im je dozvoljen povratak. Tražila je pomoć na sve strane, molila je ribare i na kraju uspela da nađe posmrtne ostatke svog supružnika i sinova. Nakon četiri godine, 1720. je konačno i sahranila svoje voljene u Valahiji.

Picture

Picture

Picture

Zato što su imali izbor, a stradali su isključivo zbog vere sve Pravoslavne crkve su ih kanonizovale kao mučenike

​Objašnjenja1. Stolnik ili stavilac je titula čije je poreklo od reči stol i koju su imali mnogi naši vladari. Primera radi, knez Lazar je počeo karijeru kao stolnik Cara Dušana. U principu su stolnik i peharnik, koji je viša titula, ljudi od poverenja i neka vrsta današnjih savetnika.


2. Marica Brankovian potiče iz plemićke porodice grčkog porekla. Aktivno je učestvovala u vlasti sa svojim suprugom Konstantinom, posebno po pitanju kulture i pismenosti. Imala je ogromnu biblioteku (pominju se knjige na svim jezicima tog vremena, sem naravno srbskog, što je veoma čudno ako se zna da je bila veliki vernik posvećen pravoslavnom – svetosavskom učenju i veliki dobrotvor manastira Sv.Save.
wikipediaP.D. Popescu

Picture

Picture

Picture

Na prvoj slici vidimo akvarel Konstantin i Marica Brankovian autora Elene Murariu, a na drugoj detalj ikone (portret Marice)

Kakvu snagu je posedovala ova žena možemo samo da zamislimo. Majka koja sahrani svoje dete, zauvek je sahranila i deo sebe. Marica je sahranila istovremeno četiri sina i supružnika koji su brutalno ubijeni. Povratkom u Valahiju nije napustila politički život. Zahvaljujući svojim poznanstvima i dalje je imala veliki uticaj. Napravila je proglas u kome poziva sve lutalice i prognanike da se vrate u svoju zemlju i da rade za dobrobit zemlje. Zahvaljujući pre svega austrijskom vladaru Čarlsu VI povratila je veći deo poseda koje su imali. Obnovila je porodicu i svim ćerkama je ostavila imanje, kao i jedinom preostalom muškom potomku loze Brankovian, unuku Konstantinu.


3. Stanca (1676), Maria (1678), Ilinca (1682), Constantin (1683), Ștefan (1685), Safta (1686), Radu (1690), Ancuța (1691), Bălaşa (1693), Smaranda (1696), Matei (1698)

Stanka (1676), Marija (1678), Ilinka (1682), Konstantin (1683), Stefan (1685), Savka (1686), Rade (1690), Ankica (1691), Balaš (1693), Smaranda (1696), Matej (1698)

Zanimljivo je da većina nabrojanih imena dece ne postoji danas u rumunskom jeziku, a kad se pokuša proveriti podudarnost vidimo npr. za ime Ilinca da postoji najveća podudarnost sa rumunskim imenom Linca. Očigledno nikome nije palo na pamet da pokuša slovo C da zameni sa K i dobije srbsko ime Ilinka. Ali i čemu sve to kad niko nije zaveo srbsko ime Ilinka. Tako da dobijamo sva moguća imena samo ne Ilinka sa podudarnosti od 100% Ponovo je na prvom mestu rumunsko Linca. Isto ili slično je i po pitanju StankaStancaSavkaSafta …

Picture

Picture

 Na slici vidimo ikonu iz 1709. Porodica Brankovian – manastir Hurezi

4. Șerban Cantacuzino / Serban Kantakuzin je bio vazal u otomanskom carstvu, primoran da učestvuje u kampanji osvajanja Beča, koja se završila porazom. Tokom opsade Beča je sabotirao svoje, turske “saveznike”, upozoravajući Austrijance o opsadi. Takođe ih je informisao o turskim planovima, pokretima i taktikama (o skrivenom tunelu ispod gradskih zidina), zaustavljajući popravke mosta preko Dunava. Svojim ljudima naređuje da stavljaju seno i slamu u turske topove kako bi šteta na zidovima Beča bila svedena na minimum. Takođe je postavio krst sa dvostrukim značenjem u kojem je ponudio moralnu podršku opkoljenim Austrijancima, istovremeno, izbegavajući osmansku sumnju. Kao rezultat toga dobio je pohvale od generala Valenštajna i samog Habsburga, a takođe je dobio titulu “Defender (branilac – grof) Svetog Rimskog carstva”. Veruje se da je zahvaljujući njegovim doprinosima i poljskoj intervenciji, Beč spasen.Postoje informacije i da je planirao veliki napad na Turke, a da mu je, ukoliko bi uspeo u svom poduhvatu, zauzvrat bio obećan presto u Carigradu. Međutim, to se nikada nije desilo.

Picture

Slika levo Gospodar Serban Kantakzin, slika desno Stolnik Konstantin Kantakuzin (ujak Konstantina Brankoviana)

Picture

                                       Stefan SRBSKI

IZVOR: srbski.weebly.com

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime